Да ли је цртани филм штетан или шта кад дете проговори на енглеском?

Foto: Unsplash.com

„Моје дете почело је да гледа цртане филмове са 18 месеци. Знало је и по сат и више  времена да проведе поред телефона. У том тренутку нам се чинило као одлична идеја. Ја сам почела да радим и то је био начин да не примети моју одсутност. То је узимало све више маха и дошли смо у ситуацију да се он буди, устаје и одлази да укључи компјутер да му пустимо цртани. Док траје та опседутост Машом и медведом, Трактором Томом и по неки Сунђер Боб, ми примећујемо да нам дете не развија говор, престаје да користи и оно мало речи које је користио. Е ту сад настаје паника. Дете две године не говори тј. понешто у хитним ситуацијама. И онда крећу лекари један, други, трећи. Код свих прво и основно питање: Да ли вам дете гледа тв и цртане филмове? Одговор: да.“ Овако своју причу почиње Марина, мајка трогодишњака.

Српску јавност прошле године је изненадио мали Лесковчанин који је проговорио на енглеском језику. Иако пракса у Прокупљу није потврдила такав пример, родитељи, васпитачи, логопеди и психолози се слажу око једног: деца не би требало да гледају цртане филмове пре треће године, нарочито не на енглеском језику. Пракса ипак потврђује да је управо „гледање цртаћа“ омиљена активност најмлађих Прокупчана.

– У данашње, да кажемо модерно и брзо време, где нажалост немамо много времена за своју децу, цртани филмови су у појединим случајевима начин да их смиримо. Ја  као родитељ малолетног детета од три године сматрам да су ови данашњи цртани  штетни за децу, из разлога што су дуги и превише дуго држе децу хипнотисаним за тв, таблет, телефон и др. Да се разумемо, све што је у разумној мери није штетно, али и ми родитељи, скоро па сви, нон стоп мобилне држимо по рукама и тако дајемо пример деци која су упијачи невероватни – каже Марина.

Марина је само једна од многобројних родитеља који су се сусрели са овим проблемом. Питали смо психологе, васпитачице и логопеде: Да ли је цртани филм штетан? Сви су сагласни да уз адекватну контролу цртани филмови могу бити чак и корисни.

Foto: Profmedia

Психолог Марија Стошић каже да цртани филм утиче на социјални, емотивни и сазнајни развој детета и да зато са великом пажњом родитељ мора изабрати цртани за своје дете. Треба обратити пажњу на више фактора као што су речник, понашање, одевање ликова, али је најбитнија порука коју тај цртани филм пружа. Препорука је да родитељи прво сами, или са дететом заједно погледају цртаћ, како би проценили о каквом је садржају реч, јер се јако често дешава да цртани није примерен нити узрасту нити менталном стању детета. Она каже да детету треба понудити  квалитетне цртане приче које забављају и едукују, као и да после тог одгледаног цртаћа дете треба да се осети опуштено, срећно, задовољно и релаксирано, а не преплашено и напето, са потребом да тај бес искаљује и буде агресивно.

– Савремени цртани филмови препуни су насиља, размажених јунака, магије и научне фантастике због чега негативно утичу на изградњу личности деце и њихов интелектуални развој. Они такво понашање могу да усвоје као нормално. Гледање цртаћа који приказује насиље доводи од огуглавања на насиље и такво понашање у реалном животу деци није изненађење, већ нормална појава. Раније су ликови спорије говорили и спорије се кретали, врлине су им биле високе моралне вредности и поштење. Данас је то драстично другачије. Модерни цртаћи су изгубили дубину приче коју причају, да су постали површни и испразни. Пуни су стереопних понављања гласова, крика и покрета, јаких светлосних и звучних  ефеката, а све то скупа штети дететовом психичком здрављу. Деца млађа од три године садржаје на телевизији доживљавају као збуњујући скуп боја, звукова и слика. Тек након пете године могу јасно да раздвоје стварност од садржаја на ТВ-у – каже психолог Марија Стошић.

Foto: Unsplash.com

Међутим, она издваја и оне цртане филмове који делују позитивно на децу. Неки су предвиђени да подстичу проширење дечјег речника, у појединим се деца уче речима неког страног језика или да уче бројеве, да разликују боје, да се упознају са различитим воћем, поврћем и слично.

Сличног мишљења је и логопед Ана Пауновић. У својој пракси се најчешће сусретала са одлаганим развојем говора код деце, и то управо због претераног гледања телевизије и/или цртаних филмова.

– Код деце до треће године живота, већина говорних одлагања узроковано је услед претераног гледања телевизије, јер гледање телевизије није интерактивна активност, шта више она одузима детету време за интеракцију са околином. Треба ограничити време испред телевизора тако да су деца што више у природи, у играма лоптом и ластишем. Постоји и низ позитивних утицаја на дете, уз услов да се гледа дечији програм едукативног карактера, где дете шири своје хоризонте, упознаје људске вредности и разноликости, подстиче развој интелектуалних способности попут слушања, разумевања и памћења – каже логопед Ана Пауновић.

Завирили смо и у прокупачке вртиће, а шта о гледању цртаних филмова мисле васпитачице и родитељи читајте сутра на вашој Топличанки.