„Гледање цртаћа“ као омиљена активност најмлађих Прокупчана некад и није тако безазлена занимација као што се чини. У прокупачким вртићима се све чешће уместо боје „жута“ чује „yеllоw“ или уместо „црвене“ – „red“. О утицају цртаних филмова на развој деце већ смо разговарали са психологом и логопедом. Данас имате прилику да прочитате какав став о овом проблему имају родитељи и васпитачи у Прокупљу.
„Мој син је рано почео да гледа цртаће, вероватно пре прве године. Заправо, прво је слушао песмице, а касније је гледао цртаће. Једна од предности је та што је научио доста енглеских речи, и не наравно тако да говори енглески уместо српског, али је повезао доста тога. Када сам то приметила, мало сам га и сама подстицала, испитивала боје, облике на енглеском. Трудила сам се увек да гледа цртане филмове примерене његовом узрасту, волео је „Гусеницу Тину“, на пример. Истина је да је лакше понекад гурнути детету телефон у руке, али мора да постоји граница, а не да то буде целодневна забава на телефону. Сећам се да је имао фазе када ниси могао да га одвојиш од компјутера. На срећу, то није дуго трајало. Прошли смо заправо кроз различите фазе, од оне да се бринем колико времена гледа цртаће, до оне када се бринем што уопште не гледа“, овакво искуство има Наташа, мајка петогодишњака.
Она је једна од мајки које су са дететом прошле фазе гледања цртаних филмова на свим уређајима, од компјутера, таблета, телефона, па и телевизије, али и један од оних родитеља који су строго контролисали избор цртаних филмова.
Ана, мајка четворогодишњег дечака, каже како су заједно прешли пут од песмица на Јутјубу до цртаних филмова на телевизији.
– Он има сметње у изговору одређених слова, али исто тако знам децу са истим проблемом, а стварно нису заинтересовани за цртаће или им их родитељи не пуштају. Сада гледа цртане филмове на тв-у: Трактор Том, Уми Зуми, Дора истражује…и BLAZZE. Раније је гледао на компу и телефону машине, занимљив цртани који показује склапање, расклапање машина и како оне заправо раде. Мислим да је био руски цртани филм. У просеку, он гледа цртаће сат до два дневно, али мислим да није још у фази да је то забрињавајуће. Ја као родитељ могу да утичем на избор цртаћа, а нисам приметила неку негативну промену у његовом понашању. Али да, уколико их ми као родитељи не бисмо ограничавали, да ли у избору или времену проведеном испред екрана, свашта би било – каже Ана.
Управо на контроли садржаја и времена проведеног у гледању цртаних филмова инсистирају и васпитачице из прокупачке Предшколске установе „Невен“. Васпитачица Јелена Станковић каже да избор цртаног филма зависи од узраста деце, пре свега, али и да велику улогу у томе хоће ли цртани филм имати штетан или подстицајан утицај на дете имају родитељи.
– Цртани филм може и те како да утиче позитивно на психофизички развој детета, потребно је само правилно га „конзумирати“. Уколико се изабере одговарајући, едукативни садржај, па родитељ са дететом коментарише, цртани филм може да подстакне дете да говори правилно, да научи нове речи и слично. Постоје цртани филмови који промовишу спорт, па деца, која су генерално склона опонашању, онда почну и сама да раде вежбице или да једноставно имитирају јунаке које гледају – каже васпитачица Јелена.
Она се у пракси сусретала са хиперактивном децом коју могу да смире само цртани филмови, са децом која користе енглеске речи уместо речи на матерњем језику, али и са децом коју цртани филмови уопште не занимају.
– Колегинице и ја лично увек предност дајемо игри и трудимо се да у време слободних активности ограничимо гледање цртаних филмова. Деца једноставно не смеју да проведу дан прикована за екран и столицу. Суштина је да и гледање цртаног филма буде на неки начин интерактивна активност. Оно што гледају мора да се прокоментарише. За то су посебно захвалне екранизоване бајке, јер свака од њих носи поруку и учи децу високим моралним вредностима. Све то, наравно, у одговарајућем узрасту. Оно што деца највише воле, а и ми као њихови васпитачи, то је развијање маште и креативног мишљења. Пракса је потврдила да се то најбоље постиже аудио бајкама, када деца немају понуђену слику већ сама замишљају и осмишљавају у својим главицама слике на основу онога што чују. То им пустимо пред спавање и верујте, они лепо спавају и још битније, сањају. Тако расту срећна деца – каже ова васпитачица.
Васпитачица Јасмина Младеновић такође сврстава Дизнијеве цртане филмове у најбоље, али ти цртани филмови због дужине нису адекватни за млађи узраст. Никако не подржава цртане филмове у којима је заступљено насиље, у којима се комуникација искључиво своди на крике, где постоје чудна ванземаљска бића са две главе, три ока и слично, јер дефинитивно не могу да допринесу ни развоју говора ни општем интелектуалном развоју.
– Цртани филмови који имају одређену радњу, ток, који шаљу моралну поруку сигурно да позитивно утичу на развој. Када већ стекну задовољавајући фонд речи на српском језику, увек предлажем цртани филм „Дора истражује“, који је едукативни, учи се енглески, шпански језик, а постоји и интеракција: Дора каже реч на енглеском па остави простор да се понови. То је слично оним дисковима за самостално учење страног језика за одрасле, а прилагођено је деци од неке 4. године живота. Онај најмлађи узраст више показује интересовање за музику, кратке спотове или кратке цртане филмове – каже васпитачица Јасмина.
Треба имати у виду да поред наведених чудних бића и нелогичних и насилних садржаја који утичу на психички развој детета, свакодневно дуго гледање цртаних филмова доводи и до проблема у физичком развоју. Уколико дете у току дана проведе дуже од пар сати испред екрана, то ће свакако оставити последице на вид, говор, развој кичме и правилно држање.
Нажалост, појава да четворогодишње дете на питање на српском језику одговара на енглеском језику није реткост у прокупачким вртићима. Зато и не изненађује што су сви стручњаци изричито против цртаних филмова на енглеском језику пре треће године или пре него што дете почне само да склапа реченице на матерњем језику.
Пажљиво гледајте цртане филмове са својом децом, у супротном ћемо оно старо родитељско-васпитно питање: „Разумеш ли ти српски?“ заиста постављати буквално.
Пишем и инспиришем.
