Шта је Монтесори метод?

0
дечја-игра
Фото: Unsplash.com

Учење уз занимљиве материјале и позитиван став васпитача су основе образовања по Монтесори принципу. Таквих вртића је мало у нашој земљи.

„Марија Монтесори је сматрала да је развој интелигенције основа људског развоја, на коме се заснивају великим делом сви остали аспекти развоја. Имајући у виду да се до пете године живота формира више од 50 одсто мозга, ово њено схватање у данашње време додатно добија на значају“, каже за „Блиц“ Ирена Митровић, мр заштите животне средине и власнице Монтесори вртића Дечја кућа „Звоно“.

Она објашњава да поред развоја интелигенције, примена Монтесори педагогије омогућава детету да седне и ради са нечим што га интересује дуже време, чиме се постепено развијају пажња и концентрација, особине значајне не само за школу већ и за живот.

Дете које је самостално успело да сложи одређени материјал је дете које се осећа због тога задовољно, поносно, а дете које се самостално брине о себи и не тражи помоћ одраслог при сваком брисању носа или облачењу је достојанствено дете и ово су начини на који се развијају самопоуздање и самопоштовање.

Покрет је основа Монтесори педагогије и развоја детета, па је физичком развоју и координацији покрета поклоњена велика пажња. У Монтесори средини дете живи у групи деце која га подржавају и учи се позитивном социјалном понашању, али тако што самостално решава различите социјалне ситуације на позитиван начин.

Иако се у данашње време сматра да деца треба да почну одмалена да се уче борби за живот, у Монтесори педагогији се сматра да дете изложено подсмеху и грубости у групи вршњака може развити само девијантно понашање, односно да дете развија јаку личност само животом у јединственој и групи са позитивним социјалним понашањем.

Основни савети за дете до 3 године:

Укључити га у свакодневне кућне активности, као што су брисање прашине, постављање стола, скидање обуће и друге активности за које је дете заинтересовано.

Детету се прво каже шта ће се радити, покаже му се полако и тако да јасно види како се нешто ради (на пример, како се корпица са хлебом носи и ставља на сто) и онда се пусти да то увежбава.

Обезбедити разноврсну средину у којој осим играчака има књига које су прилагођене његовом узрасту, дидактичких играчака или направљених чинија и посуда за ређање, сортирање, пресипање.

Обезбедити стабилну и сталну средину у физичком смислу – предмети стоје на одређеном месту и у погледу одраслих – понашање према детету је стално, без великих осцилација.

Водити дете са собом на различита места како би имало прилику да стекне богато искуство – на пијацу, у продавницу, шетњу парком, шетњу градом.

Пустити дете да хода својим темпом при шетњи, да прави паузе, разгледа око себе. Пустити дете да се пење, трчи, игра у песку, лежи на поду, хода по огради, јер се тиме испуњавају природне физичке потребе.

Када се дете за нешто заинтересује, не прекидати га тако што ћете му предлагати како нешто да ради већ га пустите да само открије и проба.

Пустити дете да самостално одлучи чиме ће се бавити, од расположивих активности и предмета – ако је занимљивије да вади лонце и шерпе и ређа их, значи да има потребу да се тиме бави – не треба спречавати.

Више посматрајте дете, а мање му командујте, критикујте га и објашњавајте му.

Основни савети за дете од 3 до 6 година:

Укључите дете активно у кућне послове: постављање, распремање стола, самостално једење, простирање веша, заливање цвећа, распремање собе и држање ствари у реду.

Објаснити детету да сваки предмет има своје место и да након коришћења треба да га врати на место, али то урадите без сталних критика и подсећања.

Обезбедите довољно времена да се малишан дружи са другом децом, старијом и млађом.

Обезбедите довољно дидактичких играчака и других активности које захтевају комплексније ангажовање и размишљање (на пример, петогодишње дете је у стању да научи да игра шах), које приказују природне и друштвене појаве и процесе (енциклопедије су занимљиве већ четворогодишњем детету и у стању је и самостално да их разгледа).

Одговарајте стрпљиво на постављена питања, колико год она изгледала досадна и колико год се понављала.

Детету јасно објасните разлику између онога што се ради и што је добро – да дели играчке, да се захвали, да замоли када нешто жели, и што није добро и не ради се – ударање, свађање, ружне речи, и онда пустити дете да то примењује, без критика, казни и опомињања.

Овај пут јесте дужи и са успонима и падовима у понашању, али у дугорочном смислу доприноси развоју личности која разуме мотиве и последице свог понашања и код које лепо понашање потиче изнутра као резултат свесне одлуке, уместо да је наметнуто споља.

(Извор: Mondo)