Када је непосредно након дипломирања у двадесет трећој години родила ћерку Милицу, учитељица Јелена Бабић није могла ни да замисли да ће петнаест година касније бити мама четворо деце. Данас њену велику породицу свакодневно потресају смех и несташлуци, а она се бори на два поља: и код куће, и у школи подиже будуће добре људе.
Јелена каже да је себи родила богатство, а њен четверац: Милица (15), Немања (13), Наталија (10) и Николија (5) свакодневно јој приређује разлоге за смех, срећу, али и бригу.
– Супруг и ја смо били девет година у вези пре брака. Нисмо никад разговарали о величини породице, али с обзиром на то да сам одабрала позив учитеља, нисам могла да останем на Милици. Сада кад само на тренутак застанем видим да је време пролетело! Милица је већ у средњој школи! – каже Јелена.
Као мама је попустљива и толерантна, али као учитељица уме са ученицима води битку. Не толерише нерад и подстиче их да буду добри ђаци и да поштују наставнике.
И у кући, и у школи руководи се жељом да код деце изгради јака морална начела. Да буду поштени, вредни, искрени, лепо васпитани, лепих манира, добри људи.
Милица је најсличнија мајци, уметничка душа и ученица Уметничке школе у Нишу. Немања је татин син, добар ученик, воли и механику. Њих двоје се фино слажу.
– Васпитавам их све исто, али су много различити. Сви. Најстарији се слажу и фино друже. Тренирају заједно фолклор и „покривају“ се. Наталија и Николија су као рогови у врећи. Ретки су случајеви да се њих две сложе. Можда зато што је Наталија била маза док се није родило чудо, јер је Николија страшно интелигентна, али хиперактивна, па је сви тако зовемо. Прави је зврк! – каже Јелена са осмехом.
Како њен супруг живи и ради у Београду, а она сама са децом у Прокупљу, не изненађује што су целог дана усмерени једни на друге. Милица, као најстарија, највише помаже око кућних обавеза, мада и остали умеју да ускоче.
– Они умеју да помогну око кућних послова, а ја им доста помажем око школе. Увече одгледамо серију на телевизији. Или они гледају, а ја пискарам и слушам. Време које проводимо заједно је непроцењиво и уживам у свакој секунди проведеној у њиховом одрастању, али то свака мама зна.
Детињство ово четворо талентоване и вредне деце прошарано је креативним играма, а наткривено будним оком њихове мајке. Сваки дан им је узбудљив и другачији.
Највише анегдота у породици везано је за Николијино одрастање.
– Једном, приметим беле трагове по кући. Целој. Гледам шта је. Кренем за траговима и у соби пронађем починиоца. Без трунке одеће на себи сћућурила се и гледа ме својим крупним очима. Очекује реакцију. Питам шта је урадила. И знаш шта? Она је вук из приче „Вук и седам јарића”! Ушла је у џак са брашном код баке у ходнику, и не само што је без одеће ушла, него је пола џака развукла по кући. – прича нам Јелена.
Љубав према бајкама и књизи, такође су наследили од мајке. Јелена ради у истуреном одељењу ОШ “Милић Ракић Мирко” у Доњем Кординцу и свакодневно путује на посао. Иако делује нестварно да запослена мама четоворо деце има хоби, Јелена ипак постиже да се с времена на време посвети својој великој страсти – књигама. Осим читања, она је урадила и једну велику ствар за своју школу и своју заједницу.
– Обожавам књиге. То је мој хоби. Нема кутка у кући који није попуњен књигама. Увек сам имала жељу да имам своју библиотеку. Од те жеље остало је пар полица са књигама и књиге свуда – немам простора у кући. Зато сам решила да део својих књига пренесем у школу. Требала ми је библиотека у школи, а деци могућност да имају услове за рад као деца из градских школа. И тако је кренуло. Од стотинак књига из своје личне библиотеке направила сам библиотеку која данас броји око 1500 наслова, како за децу, тако и за одрасле. Дивна библиотека на коју сам поносна. – каже Јелена.
Јелена се може похвалити и бројним публикацијама својих огледних часова, тако да је њен рад запажен, не само у школи већ и међу васпитачама и едукаторима широм наше земље. Своје креативне и несебичне идеје ова супер мама и дивна учитељица вредно спроводи у дело, са вером да се сваки труд исплати.
Питали смо је: Шта за тебе значи бити Топличанка?
Бити храбара, поштена, вредна, бити истрајна у својим намерама, спремна да помогнеш, хумана дружељубива, искрена… Пре свега – бити човек! То значи бити Топличанка.
Пишем и инспиришем.
