Kada je neposredno nakon diplomiranja u dvadeset trećoj godini rodila ćerku Milicu, učiteljica Jelena Babić nije mogla ni da zamisli da će petnaest godina kasnije biti mama četvoro dece. Danas njenu veliku porodicu svakodnevno potresaju smeh i nestašluci, a ona se bori na dva polja: i kod kuće, i u školi podiže buduće dobre ljude.
Jelena kaže da je sebi rodila bogatstvo, a njen četverac: Milica (15), Nemanja (13), Natalija (10) i Nikolija (5) svakodnevno joj priređuje razloge za smeh, sreću, ali i brigu.
– Suprug i ja smo bili devet godina u vezi pre braka. Nismo nikad razgovarali o veličini porodice, ali s obzirom na to da sam odabrala poziv učitelja, nisam mogla da ostanem na Milici. Sada kad samo na trenutak zastanem vidim da je vreme proletelo! Milica je već u srednjoj školi! – kaže Jelena.
Kao mama je popustljiva i tolerantna, ali kao učiteljica ume sa učenicima vodi bitku. Ne toleriše nerad i podstiče ih da budu dobri đaci i da poštuju nastavnike.
I u kući, i u školi rukovodi se željom da kod dece izgradi jaka moralna načela. Da budu pošteni, vredni, iskreni, lepo vaspitani, lepih manira, dobri ljudi.
Milica je najsličnija majci, umetnička duša i učenica Umetničke škole u Nišu. Nemanja je tatin sin, dobar učenik, voli i mehaniku. Njih dvoje se fino slažu.
– Vaspitavam ih sve isto, ali su mnogo različiti. Svi. Najstariji se slažu i fino druže. Treniraju zajedno folklor i „pokrivaju“ se. Natalija i Nikolija su kao rogovi u vreći. Retki su slučajevi da se njih dve slože. Možda zato što je Natalija bila maza dok se nije rodilo čudo, jer je Nikolija strašno inteligentna, ali hiperaktivna, pa je svi tako zovemo. Pravi je zvrk! – kaže Jelena sa osmehom.
Kako njen suprug živi i radi u Beogradu, a ona sama sa decom u Prokuplju, ne iznenađuje što su celog dana usmereni jedni na druge. Milica, kao najstarija, najviše pomaže oko kućnih obaveza, mada i ostali umeju da uskoče.
– Oni umeju da pomognu oko kućnih poslova, a ja im dosta pomažem oko škole. Uveče odgledamo seriju na televiziji. Ili oni gledaju, a ja piskaram i slušam. Vreme koje provodimo zajedno je neprocenjivo i uživam u svakoj sekundi provedenoj u njihovom odrastanju, ali to svaka mama zna.
Detinjstvo ovo četvoro talentovane i vredne dece prošarano je kreativnim igrama, a natkriveno budnim okom njihove majke. Svaki dan im je uzbudljiv i drugačiji.
Najviše anegdota u porodici vezano je za Nikolijino odrastanje.
– Jednom, primetim bele tragove po kući. Celoj. Gledam šta je. Krenem za tragovima i u sobi pronađem počinioca. Bez trunke odeće na sebi sćućurila se i gleda me svojim krupnim očima. Očekuje reakciju. Pitam šta je uradila. I znaš šta? Ona je vuk iz priče „Vuk i sedam jarića”! Ušla je u džak sa brašnom kod bake u hodniku, i ne samo što je bez odeće ušla, nego je pola džaka razvukla po kući. – priča nam Jelena.
Ljubav prema bajkama i knjizi, takođe su nasledili od majke. Jelena radi u isturenom odeljenju OŠ “Milić Rakić Mirko” u Donjem Kordincu i svakodnevno putuje na posao. Iako deluje nestvarno da zaposlena mama četovoro dece ima hobi, Jelena ipak postiže da se s vremena na vreme posveti svojoj velikoj strasti – knjigama. Osim čitanja, ona je uradila i jednu veliku stvar za svoju školu i svoju zajednicu.
– Obožavam knjige. To je moj hobi. Nema kutka u kući koji nije popunjen knjigama. Uvek sam imala želju da imam svoju biblioteku. Od te želje ostalo je par polica sa knjigama i knjige svuda – nemam prostora u kući. Zato sam rešila da deo svojih knjiga prenesem u školu. Trebala mi je biblioteka u školi, a deci mogućnost da imaju uslove za rad kao deca iz gradskih škola. I tako je krenulo. Od stotinak knjiga iz svoje lične biblioteke napravila sam biblioteku koja danas broji oko 1500 naslova, kako za decu, tako i za odrasle. Divna biblioteka na koju sam ponosna. – kaže Jelena.
Jelena se može pohvaliti i brojnim publikacijama svojih oglednih časova, tako da je njen rad zapažen, ne samo u školi već i među vaspitačama i edukatorima širom naše zemlje. Svoje kreativne i nesebične ideje ova super mama i divna učiteljica vredno sprovodi u delo, sa verom da se svaki trud isplati.
Pitali smo je: Šta za tebe znači biti Topličanka?
Biti hrabara, poštena, vredna, biti istrajna u svojim namerama, spremna da pomogneš, humana druželjubiva, iskrena… Pre svega – biti čovek! To znači biti Topličanka.
Pišem i inspirišem.
