Reč urednice. Rečenice prijatelja.
Prijateljica i ja razgovaramo pre neko veče, šu šu šu i tek me iznenada pita:
– E a ko je ona Topličanka na Fejsu? Da nisi ti?
– Ja sam! – kažem sa osmehom od uva do uva.
– Što pitaš?
– Što? Što je toliko lažnih profila napalo ovaj moj jedan jedini iskreni i istiniti, a sve sa vezom, Topličanima i Topličankama da ne znam kud da se denem!
– Ja nisam lažna.
– Znam da nisi.
– Zar nije lepa Topličanka, je l’ si videla? – pitam stidljivo, kao neko dete.
– Jeste, samo je IPP.
– Šta je?
– Pa, industrija pamučnog prediva! – sad je njen red za osmeh od uva do uva.
***
Nekoliko dana nakon toga vodim sličan razgovor. Razgovaramo o lepoti, o (ne)mogućnosti da budeš slobodan u provinciji, o revolucijama i kontrarevolucijama.
– Ja ne umem da se busam u grudi i trubim. Više sam za tihu revoluciju, za lepotu što jede svako zlo iznutra. Zapravo, takvu borbu najviše volim. Niko ne vidi da se borim, a ja već pobedila! Pa ko prav, ko kriv!
– Šta će ti to?
Lažnjaka ima svuda. Crne hronike i politike. Šokantnih naslova i ispraznih sadržaja. Fantomskih portala i novinara. I mi se uopšte zbog toga ne čudimo i ne iznenađujemo. Ali kad se desi nešto lepo, svi tražimo u tome zadnje namere. Ko je to? Šta je to? ČEMU?
Napravila sam ličnu industriju lepote i pozitivne energije. IPP može lako biti Industrija Pozitivnog Pogleda. Pogleda u izuzetne žene koje ima ovaj kraj i ova zemlja, u borce, mame, u knjige i filmove, u život koji može biti dovoljno dobar i pamučno mekan – ako želiš i umeš.
Topličanka ušiva uspomene. Jednu po jednu.
Iskrenim vezom.
Pišem i inspirišem.
