Ponekad pronalazim sebe pitajući se da li sam dobra mama svojoj deci. To pitanje, uglavnom, postavljam u trenucima kada nisam na vrhuncu zadatka, tj. kada se ne osećam dobrom mamom. Onako, za kaznu. Da mi bude još teže.
Verujem da svi imamo takve dane.
To su dani kada nemam dovoljno vremena, strpljenja ni energije da se posvetim svojim mališanima na način koji smatram odgovarajućim.
Često su to i “oni dani” kada nisam sasvim svoja, pa ni njihova.
Ili su to dani kada slučajno pročitam random tekst o “ispravnom” roditeljstvu, pa se u njemu pronađem kao “negativac”. Tada počinje samokritična analiza. Iako je često vrlo diskutabilno ima li istine u pročitanom tektu, prepoznavanje nekih mojih postupaka u negativnom kontestu mi uvek teško pada, pogotovo kada je reč o majčinstvu. Tu sam najranjivija.
Zato postavljam sledeće pitanje.
Kada su to roditelji počeli da sumnjaju u sebe? Da li je to počelo ekspanzijom najrazličitijih sadržaja u medijima, internetu i literaturi namenjenoj da poduči roditelje roditeljstvu?
I ko su zapravo ti silni znalci koji nas uče kako da volimo svoju decu? Imaju li oni zasluženi kredibilitet za to? Ako imaju, svaka im čast, trebalo bi ih slediti. Ali, ako ga nemaju, neka nas ostave na miru. Dosta je bilo bespotrebnog osećanja krivice.
Jer, danas su roditelji konstantno pod stresom. Pogotovo mame.
Mame su svakodnevno pod pritiskom da budu savršene. U svemu. I uvek.
Mame nemaju pravo na grešku. One su neprestano pod lupom, pre svega sopstvene samokritičnosti, pa zatim i okoline.
Jer, u moru najrazličitijih i često oprečnih “dobronamernih” sadržaja, mame počinju da gube samopouzdanje.
A, nema te pisane reči koja će premašiti našu intuiciju i osećaj za naše dete. Mi ga poznajemo i osećamo bolje od bilo koje knjige ili bloga.
Međutim, često ćemo više verovati tuđem mišljenju, nego svojim očima. To je upravo zato što nam manjka majčinskog samopouzdanja.
Uverene smo da svi znaju više od nas o roditeljstvu. A da li je to zaista tako? Da li oni poznaju našu decu? Da li su ih ikada videli, nasmejali, utešili, ili osetili na bilo koji način?
Jesu li sva deca zaista ukalupljena, tako da im je potreban isti princip roditeljstva?
I, da li smo i mi mame sve istog temperamenta, stava, i senzibiliteta, da bismo mogle potpuno jednako da reagujemo u sličnim situacijama?
Rekla bih da nismo. Svi se razlikujemo. I mi kao roditelji, a i naša deca međusobno.
Da postoji samo jedan ispravan način roditeljstva, onda bismo, pretpostavljam, pored bebe, u porodilištima dobijali i “uputstvo za upotrebu”.
Zato, najpre slušajmo sebe, verujmo sebi, i osluškujmo svoju decu.
I nećemo pogrešiti. Bar ne toliko koliko bismo mogli da pogrešimo slepo prateći tuđe savete, zanemarujući pritom ono što nam je pred očima. I u srcu.
Jedno je sigurno. Najvrednije što možemo pokloniti svojim mališanima je naše vreme. Tako im dajemo sebe. Za decu vreme nije novac. Za njih, vreme je ljubav, sigurnost, osećaj da su voljeni, važni, potrebni, shvaćeni i prihvaćeni.
Naravno, ne treba potpuno pobeći od proverene stručne literature, koja nam može biti od pomoći kada je pred nama određeni problem ili situacija koju nismo u mogućnosti sami da razrešimo. Ali, dobro bi bilo ne uzimati baš sve zdravo za gotovo.
Ono u čemu se svi slažu je da smo na dobrom putu roditeljstva, ako deci pružimo ljubav, toplinu, pažnju, nežnost i razumevanje.
A ko drugi može razumeti i voleti našu decu više od nas samih?
I to je to.
Vraćamo se na početak priče.
Da li sam dobra mama?
Možda nisam savršena, ali u jedno sam sigurna.
Znam da me moja deca nikada ne bi menjala za neku drugu, savršeniju mamu.
Ne bih ni ja njih dvoje menjala za neku drugu, savršeniju decu.
Oni su moji, i ja sam njihova. Nema većeg savršenstva od toga.
Meni lično su najbolji učitelji roditeljstva upravo moja deca. Obuka je počela još prvog dana, sa prvim dodirom i zagrljajem koji srce topi.
Oni mi pokazuju put i uče me roditeljstvu svakoga dana. Zbog njih se menjam i prilagođavam, upijam njihove potrebe i tako spoznajem kakva mama treba da budem.
Zato mame, slušajte sebe i svoju decu. I biće sve u redu. Neće biti savršeno, ali će biti najbolje moguće. I verujte samo proverenim izvorima.
A druge ko pita.
Autorka: Lana Krapež
Dopao vam se blog? Upoznajte Lanu malo bolje!
Topličanka je duša od žene.
