Буди добра ти, чувај се, дођи кући раније – „и не слиједи те, то су лоше дјевојке.“
Сећате се шта је мама говорила? Буди добра, чини добро – вратиће ти се, не лажи, не кради, помози другу у невољи? Па смо порасле и схватиле да добре девојке иду у рај, али им се живот претвори у пакао.
Где год да се окренем око мене шетају модерне Пепељуге, Снежане и Успаване лепотице. Маме које чисте целу кућу, спремају оброке и догађаје, а не добију ни „хвала“ – јер се то подразумева. Девојке које живе на јабуци дневно, не би ли сачувале „линију“ – јер се њему не допадају облине. Жене које пролазе кроз живот као кроз сан – јер је лакше живети у магли, но освестити се и видети да смо због лепог понашања заглавиле у грозним везама, на грозним радним местима, са грозним људима.
Јер: није учтиво одбити услугу, није лепо преврнути очима, није пристојно љубити се на првом састанку и пустити његове руке ниже од рамена. Није другарски причати о туђим тајнама, није људски причати о туђим проблемима, није колегијално не урадити сав посао уместо шефа. Буди добра, чувај се, дођи кући раније, док други беру мед.
Зашто нас уче лепом понашању и баце у свет пун грубости? Добро увек побеђује, кажу, а уместо доказа нам подмећу бајке. У тим бајкама награда увек долази ПОСЛЕ. И тако, у чекању тог ПОСЛЕ и срећног завршетка, пропустимо слатке почетке, забавне средине и животна искуства.
Добра је она, знаш, али…
За добру девојку увек кажу како није занимљива. Момци је бирају за пријатељицу, исповедницу и ортака, али не и за цуру. Јер добру девојку мораш вратити кући пре поноћи. Јер са добре девојке требаш прво скинути стид, па онда одећу. Јер се добром девојком жениш, а ти си млад за женидбу и хоћеш да проживиш. Са добром девојком не можеш да проживиш, она је превише чиста, смерна и добра. Она је превише. Па на њу лупиш етикету: „Добра је она, знаш, али ја нисам сад за озбиљну везу.“
Добру девојку не одбијеш, већ је одложиш за нека будућа времена. И тако је заробиш у озбиљној вези која не постоји. Не даш јој прилику да иде с тобом у биоскоп, море и кревет. Не даш јој да се посвађате, помирите и раскинете на три дана. Не даш јој да те упозна. Не даш себи да откријеш колико је у ствари – лоша.
Ко вам је рекао да је то доброта?
Ко вам је рекао да се доброта мери у центиметрима женске сукње? Коме сте поверовали да се копчањем блузе закопчава и душа? Како вам је пало на памет да кажете да је лоша јер воли пиво?
Добра девојка се буди. Пије кафу и једе кајгану за доручак. Она полаже испит – шестицом и десетком. Она носи дугу сукњу и блесаву фризуру. Она игра на улици и – у себи. Она слуша маму, али и своје срце.
Она воли „Малог принца“, бајадере и шансоне. Свира гитару и тренира фитнес. Грех су јој чипс и чоколада. Понекад непрописно паркира очев ауто, али увек везује појас. Смеје се и мршти. Пева и плаче. Не говори о другим људима, већ о својим сновима. Она је калеидоскоп који ти не разумеш. Она је блуза коју не умеш да откопчаш. Научили су је да се понаша лепо и због тога кажеш да је досадна и верујеш да ће ти опростити кад не одговориш на поруку, кад је превариш или срце сломиш.
Али она не чека на тебе да је ожениш. Она чека оног ко ће у њој видети: и девојчицу, и девојку, и жену. (А не сукњу, деколте и пиће у чаши.)
За тебе је она је превише чиста, смерна и добра. Она је превише. А у ствари си ти премало. И никад нећеш открити колико се добра девојка добро љуби – кад се заљуби.
Извор: APortal
Пишем и инспиришем.
