Да да, кад је моја мајка то говорила, ја сам се смејала и бежала. Јурила ме је са залогајима по кући, такозваним „војницима“. Нисам хтела да једем, и то је тада било у реду. Али сад када ја треба да истерујем оно „здравље на уста улази“, сад нема бежања! Пријатељи ми кажу да сам међу ретким срећницама које не морају да смишљају како да надмудре или натерају своје чедо да поједе макар део оброка. Али, за то стање блаженства требало је изборити се, није дошло само од себе. Постоје разне методе које могу да помогну у ситуацијама када потомак одбија послушност и виче „фуј, бљак“ при самој помисли да мора да поједе, на пример тањир спанаћа. С гнушањем одбијам да молим и преговарам. Прво, јер сматрам да је исхрана тема око које не треба преговарати. Код мене нема чипса, смокија и слично, а чоколаду износим у посебним приликама, као стратешку меру или награду. Осим тога, не верујем у успех договора те врсте са малим дететом.
Стога сам од раног детињства примењивала
радикалне мере
међу којима:
Употреба хранилице из које дете не може да побегне све док не поједе задовољавајућу количину квалитетне хране.
Претња санкцијама као што су враћање играчака у продавницу или бацање истих у канту за ђубре.
Мито и корупција: ако поједеш све што сам ти спремила, наградићу те чоколадом / гуменим бомбонама / сладоледом (непотребно прецртати).
Све је дозвољено
па и лагање:
Принцезе највише воле шаргарепу, она је пуна витамина и зато су оне све тако лепе.
Деда мраз нас управо гледа кроз прозор да би проверио да ли си била добра и да ли заслужујеш поклоне.
Пепин брат Џорџ се разболео зато што није хтео да једе воће.
Ако поједеш пун тањир ове дивне супе, коса ће ти порасти до пола леђа, као Елзи или Златокосој. Биће дуга и плава. Не волиш више Елзу? Ти би да изгледаш као Вајана? Па наравно, Вајана највише воли баш ову супу. На њеном острву нема супе?… Једи бре и пожури, немој да ти сад, овог момента, одузмем свих 20 барбика, Пепину кућу, фломастере, омиљених 50 плишаних играчака…!
Пустите машти на вољу, и резултат неће изостати.
Укратко, и шалу на страну, сматрам да је квалитетна и разноврсна исхрана изузетно важна за здравље и развој деце. Такође сам уверена да се неке правилне навике стварају још у детињству, и да је наша дужност да се потрудимо да нам се деца хране како треба и када треба. Ако при томе понекад морамо да применимо и мало другачије методе… нека тако и буде.
Пре неки дан…
Мама, баш бих волела ону играчку делфина из “Мек драјва”…
У реду, али мораш да поједеш и помфрит, и онај укусан чизбургер који иду уз играчку.
Само помфрит, не волим чизбургере, одвратни су!
Душо, нећемо толике паре да дајемо само за једну глупу малу играчку!… у реду, ја ћу појести чизбургер.” (бљак)
Ауторка: Владана С.
Допао вам се Владанин блог? Читајте још на Сачекај мало – Дневник супермаме.
Топличанка је душа од жене.
