Sebe smatram kulturnim, razumnim, dokazljivim čovekom, sa manama i vrlinama kao kod većine ljudi. Moram priznati da baš nisam u trendu, kao ovi što kažu sve mu jedno – da li muško ili žensko, a izrodio pet ženskaća. Pa kad ti sve jedno, šta će ti pet??!! Laže, to vam sa sigurnošću tvrdim, gledam sebe sa tri deteta, od čega su dva ženska, pogađate i to prva dva. A zašto?
Prvo dete
Prvo dete, prva ljubav, lepo julsko veče, krenu potomak, pod hitno u Prokupačko porodilište, ‘ajde snaši se ne žuri, zastadosmo na ulazu kod lipa, one mirišu, predivno veče, neka milina – da lepše biti ne može, al’ meni želja – da bude muško, ali kao prvo – što kažu svejedno. I rodi se curica, lepotica sada majka tri lepa momčića i predivne cure.
Foto: Unsplash.com
Drugo dete
Kuku meni, koji me taksirat zadesi za drugo dete. Snaša stomak do zuba, maj mesec – i zaista sam imao sreće, bar da se rode u lepom vremenu, sa badžom Dragišom, takođe mladim roditeljem sedimo kod mene u stanu pod kiriju i pijemo drugu turu jedan i jedan, iskusni pivci znaju o čemu se radi, kad prestade program na televiziji. Spiker, kao da mu svi iz bliže i šire familije poumirali, samrtnim glasom nas obaveštava – umro je drug Tito, Auuu!!! Tuga!!! Mogu da lažem sada kao što većina radi, ali žalili smo ga, iskreno, kao najrođenijeg. Samo što spiker pročita saopštenje, moja ljubav zadobi bolove. I šta da vam kažem i pričam, pogađate – rodi se drugo žensko. I ne bi mi svejedno. Ronim suze, što bi se reklo, niz junačko lice, premda priznajem da junačko baš nije bilo.
Dve me muke snašle: umro Tito – dete žensko.
Gde ćeš veće muke!!! Teše me drugari i kolege, pa morao je da umre, star je čovek, bolestan, ne ide ljudima u glavu da mi nije samo ta muka! I ne mogu ni da pomisle da je ovo i glavni uzrok moje tuge. Posle mi beše mezimica i podari mi dva momčića – dase, a ja je teram, treće – pa žensko, malo zadevam.
Ovo nekako se snađoh za žensku čeljad i ne stigoh da zaradim pljuvanje i oljagavanje od dragih mi suparnica, ali ću se sada naći na teškim mukama. Ovo „ne zaradih“ je moje subjektivno mišljenje, a videću šta kažu „protivnici“ i biću na teškim mukama da opišem moje muke, brige, dileme, i da vam kažem da do samog dolaska na svet mojeg Aleksandra nisam znao šta će biti, znači dilema muško ili žensko. Verovali ili ne, ali tako je i to ću u drugom delu moje „muškošovinističke“ priče i opisati, kojoj se nadajte.
Autor: Zvonko Prelić
Topličanka je duša od žene.
