Само лепи и паметни људи имају женску децу

0

Jуче сте читали причу Из угла мушког шовинисте – како жене кажу,а ево и обећаног наставка.

Расту дечица, живот ми увесељавају, радујем се животу, ал ме копка оно – да је једно мушко. ‘Ајде да кренемо на треће. Ђавола – жена ни да чује, а јок, два пута је то урадила, више не, као да је само мени испуњавала вољу и терала мени мерак. Као да њој деца не требају. Неће моћи тако – не дам се ја и притискам.

Не могу да грешим душу на мојој страни су сви, комплетна моја фамилија, а и њена и главни савезник ми њена мајка али, авај, јогунасто чељаде не попушта. Каже – неће да рађа сиротињу, ух, ух, ух као да се деца само рађају да живе у газдалуку. Да су то главни критеријуми, скупила би се Србија у неку област величине мога села. Неће да може тако!!!

Још ме најахују пријатељи, другари, доколичари. Једни кажу шта дајем уз мираз за децу, други зар да ми се неко шири по кући од голаћа, да не смем да прднем у рођену кућу. Шумар, мој друг ме зеза, а ја му кажем па ако су женска, лепа деца има да се удају, а питам га – шта би ти, Шумаре, да имаш женско дете па како да се уда ако личи на тебе, а мушко ће некако да се снађе – кад си се ти оженио и он ће. И батали ме шумар.

Foto: Unsplash.com

Мој комшија Лаза, такође отац две ћерке каже да је требао да плати, а и мене саветује, Звркаилу или Срби из Топонице за ту услугу као оно за бикове, јер праве мушко под гаранцију, а тај Срба има 7 или 8 мушкарчића, а он у шумадинску антерију, са уфитиљеним брковима па се нешто курчи. Лаза даље наставља, да само лепи људи и паметни имају женску децу, а будале и ружни мушку, и одмах то документује и доказује иментовањем људи које познајемо. И гле баш тако му и дође!- слажем се са њим. Мој друг Раца бог душу да му прости, један диван човек а у то време истражни судија Окружног суда у Прокупљу, такође отац две ћерке ми каже: кад се нашао будала за мајку и за њих ће.

Еј, куку мени, затрудни жена непланирано, омаче се – што би наши рекли.

АУУУ како ми не рече! Иако не верујем у те враџбине, ишао бих, има ту једна жена из околине Блаца, која прави под гаранцију мушку децу, да шкоди не може. Небојша, мој колега ми математички рачунаше нешто како ће да буде дете по годинама рођења и још нечега, неко вели на коју страну сте лежали тада, као да сам знао кад је зачето, и требали сте ово, требали оно. Нисте требали мимоићи ни Бећову цркву у Дегрмену, јер у одређено време ко ту води љубав добија мушко дете, каже ми мој друг Микан из Дегрмена. Уххх ко да води љубав у цркви?! Али бих и ишао да сам знао.

Моја мајка, за коју нисам знао каква је док се нисам оженио, и наком женидбе утврдих све њене мане, кријући јој стави мало соли на главу и гледа зашта ће се прво ухватити – ако за нос мушко, ако за уста женско и дан данас не знам зашта се ухватила, мора да је за уста па нису хтели да ми кажу.

А шта би – читајте сутра на Топличанки!

Аутор: Звонко Прелић