Juče ste čitali priču Iz ugla muškog šoviniste – kako žene kažu,a evo i obećanog nastavka.
Rastu dečica, život mi uveseljavaju, radujem se životu, al me kopka ono – da je jedno muško. ‘Ajde da krenemo na treće. Đavola – žena ni da čuje, a jok, dva puta je to uradila, više ne, kao da je samo meni ispunjavala volju i terala meni merak. Kao da njoj deca ne trebaju. Neće moći tako – ne dam se ja i pritiskam.
Ne mogu da grešim dušu na mojoj strani su svi, kompletna moja familija, a i njena i glavni saveznik mi njena majka ali, avaj, jogunasto čeljade ne popušta. Kaže – neće da rađa sirotinju, uh, uh, uh kao da se deca samo rađaju da žive u gazdaluku. Da su to glavni kriterijumi, skupila bi se Srbija u neku oblast veličine moga sela. Neće da može tako!!!
Još me najahuju prijatelji, drugari, dokoličari. Jedni kažu šta dajem uz miraz za decu, drugi zar da mi se neko širi po kući od golaća, da ne smem da prdnem u rođenu kuću. Šumar, moj drug me zeza, a ja mu kažem pa ako su ženska, lepa deca ima da se udaju, a pitam ga – šta bi ti, Šumare, da imaš žensko dete pa kako da se uda ako liči na tebe, a muško će nekako da se snađe – kad si se ti oženio i on će. I batali me šumar.
Moj komšija Laza, takođe otac dve ćerke kaže da je trebao da plati, a i mene savetuje, Zvrkailu ili Srbi iz Toponice za tu uslugu kao ono za bikove, jer prave muško pod garanciju, a taj Srba ima 7 ili 8 muškarčića, a on u šumadinsku anteriju, sa ufitiljenim brkovima pa se nešto kurči. Laza dalje nastavlja, da samo lepi ljudi i pametni imaju žensku decu, a budale i ružni mušku, i odmah to dokumentuje i dokazuje imentovanjem ljudi koje poznajemo. I gle baš tako mu i dođe!- slažem se sa njim. Moj drug Raca bog dušu da mu prosti, jedan divan čovek a u to vreme istražni sudija Okružnog suda u Prokuplju, takođe otac dve ćerke mi kaže: kad se našao budala za majku i za njih će.
Ej, kuku meni, zatrudni žena neplanirano, omače se – što bi naši rekli.
AUUU kako mi ne reče! Iako ne verujem u te vradžbine, išao bih, ima tu jedna žena iz okoline Blaca, koja pravi pod garanciju mušku decu, da škodi ne može. Nebojša, moj kolega mi matematički računaše nešto kako će da bude dete po godinama rođenja i još nečega, neko veli na koju stranu ste ležali tada, kao da sam znao kad je začeto, i trebali ste ovo, trebali ono. Niste trebali mimoići ni Bećovu crkvu u Degrmenu, jer u određeno vreme ko tu vodi ljubav dobija muško dete, kaže mi moj drug Mikan iz Degrmena. Uhhh ko da vodi ljubav u crkvi?! Ali bih i išao da sam znao.
Moja majka, za koju nisam znao kakva je dok se nisam oženio, i nakom ženidbe utvrdih sve njene mane, krijući joj stavi malo soli na glavu i gleda zašta će se prvo uhvatiti – ako za nos muško, ako za usta žensko i dan danas ne znam zašta se uhvatila, mora da je za usta pa nisu hteli da mi kažu.
A šta bi – čitajte sutra na Topličanki!
Autor: Zvonko Prelić
Topličanka je duša od žene.
