Је л’ мушко? Боље да буде недоумица до краја

0
Foto: Unsplash.com

Пролази време и стиже упут за ултразвук. Шта ће нам то, како је могло раније без тога, оно истини за вољу није ни било те технике, за прва два детета. Мени није мило то, боље да буде недоумица до краја.

Стигосмо на ултразвук и док чекасмо на ред наиђе Гочманка, лекар и стручњак за ултразвук, а како је удата у Суви До код Блаца, родно село родитеља моје жене, ја је зовем шурњаја, јер све лепе жене су мени као сеоском зету шурњаје и ту спора нема. Како је знала да имам две ћерке, каже баш да видим шта ће бити. Уђе унутра и изађе и каже – незгодан је положај, не може се видети. Ја се преледих, лепо осетих како ми жмарци низ ноге до врху прстију одоше, али се куражим, сигурно женско па неће да ми каже.

Ма ако је женско нек је живо и здраво, кажем, а глас ми подрхтава. Ма стварно се не види, рече и оде.

Не верујем ја, није ни за веровање пролази време, долази новембар, ја већ само мало у подсвести мислим на мушко, а припремам и име ако буде женско зваће се Даница. Сви ућутасмо – зубе не белимо!!!

Foto: Unsplash.com

Стиже треће!
И дође 24. новембар 1994. године слава Светог Мрате, спремамо се на славу код пријатеља Миће и Душице. Жена неће, каже не може, па добро, идем ја да се не наљуте. Ма је л’ ти чујеш, ја ћу се породити!!! Стигосмо на породилиште и на вратима породилишта види мене и жену дежурне сестра, онако старије и пита нас – где је породиља, а мало касније кад виде шта је у питању, да ли је била ту раније. Уђе унутра, ја под прозор, ту ми стигоше рођене сестре Мира и Јеца и чекамо, чекамо, чекамо!!!

Зебња, неизвесност, ноге немам…. Јавља неко, уводе је у салу….. Потраја мало, зачух дечји плач…. и одмах се отвара прозор. Чим сам чуо отварање, знао сам да је мушко – биће части. Да је женско не знам ко би ми узео муштулук!

И тако, ја испричах моју причу, истиниту, тачну а сви ви који остајете без детета или на једном, размислите, како дете остављате без рода, одмах га изолујете у неком свом свету себичности, јер материјално благостање није све у животу. Треба да нас има, и треба да свако има и мушко и женско, да живи живот.

Аутор: Звонко Прелић

А како је Звонко чекао прва два детета можете прочитати на страницама

Из угла мушког шовинисте – како жене кажу 

Само лепи и паметни људи имају женску децу