Зато што се свако од нас у неком тренутку осетио као фронцла, длака у супи или последња рупа на свирали, е зато смо ми ФРОНЦЛА!
Овако своју симпатичну причу о једној породичној радионици почиње Тијана, идејотворац Фронцле, бренда за срећне девојчице.
– Фронцла је већ неко време била у нашим глава, последња два месеца смо се трудили да је обликујемо, мало дотерамо и покажемо свету. А тај свет су наши пријатељи. Осмеси, топле речи и подршка су нас окуражили да покажемо и осталима. Фронцла мајица настаје тако што један Никола оде до „памучне радње” у Земуну, онда једна мама Тања скроји и сашије те мајице. Након тога ја мало цртам, Никола припреми то цртање за штампу, упакујемо у кутију или на сајт и то је читав процес. Фронцла мајице настају у кругу породице, од памучних снова и са пар руку. – прича Тијана.
Када су бирали моделе за своје мајице (Тијана каже: то нису модели, то смо ми!) водили су се својом главном мишљу да су срећне девојчице најлепше девојчице и да никад ниси престар за лепо – имао двадесет и нешто или седамдесет и девет.
Ово је прича о ФРОЦЛИ.
На овим просторима су некада жене у текстилној индустрији радиле „као сингерице“, биле су симбол феминистичког напредка у Југославији и до 1998. године је чак пола милиона зарађивало своју плату у игри са концима, платном и машинама.
Када су нови власници приватизовали фабрике, није им падало на памет да наставе да се баве текстилом. Следе откази. Фабрике се празне. И нестају. Производња се сели у Кину, Бангладеш и сва она места где мали раде за велике. Ти велики гледају мале као јефтину радну снагу, углавном их занима само профит и често их је брига за услове рада својих запослених и заштиту животне средине. Тако настаје већина ствари које имамо у гардероберу и на себи.
Ово није крај приче. Ово је почетак наше приче.
Ове зиме је једна мама Тања, која има 15 година искуства у текстилној индустрији одлучила да склони прашину са своје сингерице.
Ове зиме је једна Тијана заменила корпорацијски живот за цртање.
Ове зиме је једна Ирена решила да ушушкава клинце у гардеробу која ће изаћи из њене главе и породице.
Ове зиме је један Никола купио домаћи памук у локалној радњи и тиме направио простор за стварање. За мама Тању, Тијану и Ирену.
Ми смо један породични тим који жели да прави памучне ствари у којима ће вама бити удобно и лепо. Наша мала продавница је једна једноспратна кућа у близини Београда. Маштамо како ће та кућа једног дана прерасти у мали, али посвећени бренд памучних ствари.
Желимо да вам ова гардероба коју је креирало свега пар руку постане пријатељ у грађењу ваших личних историја. Неко ће у нашој мајици летети свуда по свету, а неко ће се заљубити. Неко ће у нашем дуксу приредити први ручак за своју породицу и пријатеље… Наше ствари ће вас у неком тренутку можда подсетити на раскид, губитак килаже или који килограм више. Што је скроз океј.
Као што је океј бити фронцла у времену када је тешко рећи шта је право, а шта реклама.
Океј је бити фронцла са пегама, чупавом фризуром или борама.
Океј је остати, отићи, прекинути, наставити.
Океј је бити фронцла и борити се за сан и кад те други не разумеју.
Океј је… јер смо се сви некада осетили као фронцла.
Ово је прича у настајању. Прича о којој ћемо још пуно учити.
Хајде да је исписујемо заједно!
Топличанка је душа од жене.
