Бака Лаца нас је вратила у оно време када су девојке биле топле и без шминке. Мирисале су на лепоту и младост, а у школу „нису смеле“ без униформе. Знале су месецима унапред да припремају шта ће обући за игранку. Међутим, бака Лаца је највише волела „белу блузицу са исхекланом крагном“ и широку сукњу на „глокну“.
На „корзо“ или „штрафту“ би кретала око 15 часова, после чега би се запутила на игранку. Педесетих година су се игранке обично одржавале у „гимнастичарским салама“, домовима културе, задругама, али и на отвореном. Ова бака памти летње „Плаве вечери“ на обали Саве, где је постојао „плато за играње“. „Даса“ би обично позвао „другарицу на плес“, који би почињао тангом или „енглиш валцером“, а завршавао би се фокстротом. Када би се сет од три игре завршио, „прави каваљери“ би отпратили даме до њихових столица и поклонили би се.
На игранкама се певало или би свирали омладински оркестри. Волела је да заигра уз звуке Франкие Валли-а, Ђорђа Марјановића и Лоле Новаковић. Предах би био најслађи уз клакер или бозу. На игранку је одлазила да „игра уз музику, да види шта је у моди или да се заљуби“. Један од разлога због ког су девојке одлазила у биоскоп су биле управо игранке – један исти филм су знале да погледају више пута, да би код куће што боље скројиле модел хаљине који је обукла глумица.
До кад је трајао афтер?
„Ноћни живот“ младих педесетих година се завршавао са првим мраком, негде око 19 или 20 часова. Тада би се враћали кући. Афтери би се одржавали у главама сневача, које би зароњене у постељину која мирише на чисто, враћале слике са плесног подијума или стидљивог удварања.
„Можда смо били сиромашнији, али смо се некако више дружили и били ближи. Нисмо знали за мобилне телефоне, интернет и аутомобиле, јер нам је најважније било како играмо на подијуму. Нисмо имали информације као ви данас, када је све већ виђено… и чини ми се, да ни једна ствар са мојих седамнаест година није била тако нова, лепа и важна, као одлазак на игранку.“
Бака Лаца данас има 79 година, али то је варка! Све време док нам је причала причу, видели смо испред нас седамнаестогодишњу девојчицу која се осмехује и плеше. Инспирисала нас је да нацртамо мајицу „Матора за афтер“.
Јер никада нисмо престари за лепо.
Јер смо оно што памтимо.
Ауторка: Тијана Бановић
Ако вам се допао текст Матора за афтер, погледајте каква све ФРОНЦЛА може бити.
Топличанка је душа од жене.
