Љубав у модерно доба

Љубав никад није била лакша. Обучеш се, нашминкаш и с другарицама одеш у клуб. Тамо мало ђускаш, али не претерано – да се не поквари шминка или сукња. Помераш се само колико је потребно да момци не помисле да си лутка у излогу. Заправо – баш таква треба да будеш. Као лутка. Беспрекорно лепа.

Ту међу другарицама си безбедна, јер ниједан младић вам неће прићи. Уместо да ти виче у ухо испразне фразе, које свакако нећеш чути због прегласне музике, он ће једноставно да те тражи погледом док те не изабере.

Једном кад те спази, неће скинути поглед с тебе. Седеће у свом сепареу, на другом крају подијума. Гледаће те знатижељно, али не превише нападно. Биће мистичан, занимљив и пожељан – све то на даљину. Док исте вечери не дође кући, не седне за комп и крене да те тражи на Фејсу.

На Фејсу си иста као и у клубу. Лутка на профилној, лутка на каверу, лутка на свакој фотки и статусу. Он је једнако мистичан и занимљив. Колико је романтичан сазнаш после три корака: Адд фриенд, аццепт реqуест и: „Гледао сам те целе ноћи. Од твоје лепоте одузеле су ми се и мисли и ноге. Нисам могао да ти приђем тек тако. Нестварно си лепа.“

Ту почиње ваша „нестварно лепа“ љубавна прича. Модерно доба вас штеди бескрајних непријатних тишина на првом састанку, јер сада – док време за први састанак дође, ви знате све. И који филм воли, и коју музику слуша, и какве су јој другарице. Зашто мрзи то што студира, колико је петак увек дан за фудбал, а субота дан за шопинг. Због чега има ожиљак на десној подлактици, ко ју је први пут пољубио, коју би холивудску глумицу одмах оженио, зашто никад не једе кокице.

Љубав се одједном преводи у пикселе, бајтове, смајлије и стикере. У слова на екрану. У видео записе. У „љубав на даљину“.

Он неће у пола ноћи сести на трамвај и доћи под твој прозор да те види. Уместо тога ту је стикер са пољупцем.
Она неће упаковати чоколаду и стрип да те орасположи пред испит. Уместо тога ту је неки смешни видео с Јутјуба.
Он неће смишљати глупе форе и вицеве да те насмеје док шетате парком. Уместо тога послаће ти неки занимљив чланак или уврнуту фотку од које ћете се обоје искривити од смеха. Свако у својој соби. Свако у свом кревету. Свако са својим телефоном у рукама.

Нећете се много често ни држати за руке. Загрљаји ће се искрзати негде после треће кафе и растанка на аутобуском стајалишту.


Оно што други зову љубав, сместићете у један заједнички албум на Фејсу. У опису ће бити срцуленца и неке испразне речи на енглеском. Љубав никад није била лакша!

Љубав никад није била тежа. Због своје беззагрљајне лакоће, привидне слободе и без оних бескрајних тишина на првом састанку. Упакована у туђе романтичне поруке, у универзалне стикере са срцима и пољупцима, у речи које нису „само ваше“.

Љубав више не крвари под грамофонском иглом, не шапуће из неспретним рукописом исписаних стихова. Нема је у јутарњој кафи, у шалу који мирише на њу, у јастуку који мирише на њега. Љубав је сад беспрекорно лепа, нестварно туђа и тако онлајн. Не може се више случајно срести и додирнути. Не дрхти под несигурним прстима. Није више ни стидљива ни похотна. Није више сакривена, интимна и ваша, јер ако није јавна – онда се не важи.

Онлајн се волимо. А офлајн? Модерно нас отима једно од другог и пре него што се упознамо. Док не загребемо иза екрана, по кожи и коси. Док се не сретнемо и не погледамо стварно. Очи у очи. Без дисплеја и екрана. Нестварно лепи у својој офлајн искрености. Онакви какви јесмо пре него што прођемо кроз неки Инстаграм филтер. Онакви какви смо док ујутро перемо зубе.

Неочешљано заљубљени једно у друго. Ал’ стварно.

Извор: APortal