Можда је најзад дошао тренутак да се вратимо себи

0
Фото: Сачекај мало

Моја добра пријатељица има двоје деце: сина основца и ћерку која је тек недавно проходала и проговорила. Моја пријатељица је млада жена у пуној снази. Има мужа с којим се, фолклора ради, често свађа и надвикује. Упркос томе што им стан и брак често наликују на бојно поље, рекла бих да имају добар живот.
Моја пријатељица је, како се каже, „типично женско“. Воли да иде код фризера, маникира. Воли да се шминка и дотерује. Жали се на посусталу линију и стално обећава да ће се довести у ред.
Често је предмет критике злураде околине: зашто мајка детета од годину и по мора да иде на фенирање, на отварање нове летње баште, на концерт и премијеру.
Зашто?
Зато што јој је то потребно.

Свима нама је то потребно. Потребно нам је да се подсетимо – како изгледа имати нормалан живот који подразумева и задовољење себе и својих личних потреба.

Првих неколико месеци од рођења моје ћерке били су веома напорни. Сећам се стреса, страхове, неспавања. Нисам се раздвајала од ње, нисам излазила из куће. Дошао је дан када више нисам могла да издржим. Отишла сам у најближи тржни центар и тумарала од продавнице до продавнице, само да бих поново била међу људима.

Годинама сам се претварала да је све у реду, да је мој живот баш онакав какав би требао да буде.
Годинама сам на питање „како си?“ одговарала „супер, све је у најбољем реду“.
А онда бих увече, пошто сам успавала дете, пеглала и слушала вести. Затим бих се срушила у кревет преморена. И тако у круг, у недоглед. О томе сам већ писала овде.

Све док ми једног дана пријатељица са почетка ове приче није одушевљено испричала да је одлучила да наредне дане посвети себи: „радићу све оне женске ствари и баш ме брига шта други мисле или причају“.

Погледала сам се у огледалу.
Фризура ми је била пристојна, али ништа више од тога.
На шминку сам углавном заборављала.
Не памтим када сам последњи пут намазала нокте.
Некада сам читала по неколико књига месечно. Сада су непрочитани наслови скупљали прашину на полици. Бисокоп је за мене постао давна успомена, а кафић или ресторан тајна жеља.
Линија ми се одавно изгубила негде испод безобличне одеће коју бих навлачила у журби пред одлазак у вртић и на посао.
То више нисам била ја.
Добила сам то дуго жељено дете, али сам изгубила – себе.

Мајке су по дефиницији посвећене својој деци и највећи део свог времена, ресурса и снаге користе за њих. Ипак, једно не смемо заборавити – да је најбоља мајка срећна и задовољна мајка. А срећна и задовољна подићиће – срећно дете.

И сада ви мислите да овај лепи увод значи да сам одједном све схватила и променила правац? Ех, није мој живот тако једноставан, као што вероватно није ни ваш.
Пут од просветљења до спровођења промена дуг је и тежак.
Прво и основно, донела сам неке важне одлуке.
Затим, трудим се да те одлуке спроведем, што није увек једноставно и евидентно.

У складу са крилатицом – задовољна мајка, задовољно дете – трудим се да себи приуштим тренутке и ствари које ми пријају.
Веш можда неће увек бити испеглан, али могу се похвалити да сам поново почела да читам. И много ми прија.
Успоставила сам контакт са старим пријатељима; пре неко вече сам, замислите, испијала пиће у кафићу у десет увече. И баш ми је било лепо.
Кренула сам на пливање, а ускоро се враћам пилатесу. Не могу да обећам да ћу бити редовна, али дала сам себи реч да ћу истрајати. Што је за почетак више него довољно.

Све ово звучи много једноставно. А није. То добро знају све мајке, оне које живе у заједници, као и оне друге, које се као ја сналазе и довијају како знају и умеју.

Враћање себи, самоспознаја и задовољене сопствених потреба тема је која нас све мучи. Свима се дешава да се погубе у зачарано вртлогу материнства, и да једног лепог дана схвате да су заборавиле ко су и шта су. Једног дана, нешто те мајке натера да се тргну, да пожеле да уживају и у оним сегментима живота који не подразумевају одгој деце. Знате већ, разговор са другим одраслима на неке друге теме.
Немојте се мрштити, и молим вас заборавите на грижу савести. То што ћете на трен, на који сат или можда који дан, радити нешто што нема везе са вашом децом, неће значити да их мање волите.
Напротив.

Значиће да сте решили да поново удовољите себи, како бисте их након кратког предаха – још боље волели.

Aуторка: Владана С. Сачекај мало – дневник супермаме

Допао вам се блог? Упознајте мало боље Супермаму!