Prva asocijacija na slikarku Jelenu Mitić je „Black fox“. U ovom umetničkom pabu svakodnevno rastu i umetnost i zabava, sa akcentom na „rastu“. Jer je svako ko je bio u Jeleninom društvu morao doslovce shvatiti značenje reči „rast“.
Jelena se ne krije iza parole, ona istupa napred sa „Možemo da pravimo dobre priče zajedno!“, pa je sada već njena kućica, kako iz milošte zove art pab, poznato mesto po humanitarnom radu. Jelena kaže kako sve što rade – rade iz želje da pomognu ljudima sa dobrim namerama i zato što uživaju da se raduju sa ljudima, i da je to ono što nju čini živom u Prokuplju.
Osim humanitarnih akcija, u pabu se uvek može računati na zabavu i umetnost – i to onu pravu umetnost.
– Iz mog ugla gledano, umetnost uopšte je u Srbiji ostala duboko negde zatrpana šundom. Što ne znači, naravno, da ne postoje ljudi puni entuzijazma. Oni stvaraju, ali na marginama kulturnog života. Nadam se potajno da grešim. Moguće je da će zreliji i iskusniji da daju precizan odgovor gde smo i šta činimo da bismo se uzdigli nad muljem. U svetu je umetnost na zavidnom nivou, u Srbiji talenti čekaju svoje sunce. A ima ih, mnogo. – kaže Jelena.
Možda je baš zbog toga „Black fox“. utočište za mnoge mlade prokupačke umetnike, pa i za samu Jelenu koja slika i priprema novu izložbu pod nazivom „Koreni.“
– Spremam izložbu pod nazivom „Koreni.“. Trenutni atelje je kuća mojih predaka u Gornjoj Toponici, nadomak Prokuplja. Gajim posebne emocije i duboko poštovanje prema ovom domu. U toj kući sam provela veliki deo svog detinjstva i ona u meni proizvodi dobre vibracije i sećanja. Zaista je doživljavam kao mesto za beg od realnosti – moja je „kula od slonovače“. Zato sam je i odabrala za mesto u kom ću stvarati. Tematika je jasna. Počela sam da radim i prepustiću se – videćemo na kraju šta će me stići ili šta ću ja da uhvatim. Stvaram u potpunoj slobodi, pa neka me ona vodi do momenta spremnosti da svoje radove (emocije) pokažem javnosti. – priča nam ova slikarka.
Možda slučajno, a možda i baš sa namerom, Jelena priprema izložbu sa ovom tematikom nakon jednog iskustva – zatvaranja paba i odlaska u Norvešku prošle zime.
– Norveška me je, definitivno, naučila da treba mnogo da volim ono što imam kod kuće. Norvežani su dobroćudan narod koje odlikuje skromnost i ljubav prema onome što imaju . Može se mnogo naučiti od njih. Patila sam za svojom zemljom i onim što sam ostavila ovde. Lagala bih kada bih pričala o idili. – rekla nam je Jelena.
Tako se sada, kao od samog otvaranja u pabu okuplja urbana ekipa Prokuplja.
– Bilo je u našoj kućici svega, oni koji prate naš rad znaju o čemu govorim. Presrećna sam što ljudi prihvataju ono što im od srca ovde nudimo. Nadam se i u budućnosti super pričama! – rekla je Jelena.
Pitali smo Jelenu: Šta za tebe znači biti Topličanka?
Šta za mene znači biti Topličanka? Hm… znači biti hrabra, autentična, sposobna, borbena, vedrog duha. To su karakteristike ljudi iz našeg kraja.
Znači biti ponosna na istoriju ovog kraja Srbije.
To je ono što smo, čini mi se, svi „povukli“ od predaka.
Topličanka ušiva uspomene. Ovo je moja:
– Mnogo je uspomena …
Ja ću da ušijem uspomenu na momenat kada smo otvorili moj muž i ja Art Pub „Black fox“. u narodu poznatiji kao „Šubina kafana“ i pokrenuli lavinu pozitive. Posle tog momenta, lepe priče (uspomene) su se nizale same.
Pišem i inspirišem.
