Невидљиви терет је бениган начин да се опише бескрајна, неретко неподношљива листа ствари које жене редовне раде да би одгојиле децу и да би све у кући савршено функционисало.
Најновија студија, објављена недавно у часопису Sex Roles, користи оригиналне податке да дочара управо тај концепт невидљивог терета, као и његов крајње депресивни утицај на (психичко) здравље жена.
“Да ли (мајке) диспропорционално осећају као да саме управљате „њиховим бродом’”?, запитала се професорица Синија Лутар (Суниyа С. Лутхар), ко-аутор поменуте студије.
Уколико је веровати узору од 393 жене које имају партнере и децу, одговор је ДА.
Готово 90% учесница сматра да сноси сву одговорност организације унутар породице. Њих 7% се изјаснило да су као капетан брода, који одређује, али и извршава све наредбе. То подразумева тегљење ствари и намирница, тражење нечије чарапе, те вожњу од и до… Или како је то Лутар рекла: “Све те глупости због којих нам се врти у глави.”
Оно што је Лутар, заједно са осталим коауторима сазнала, јесте да посвећеност жена њиховој деци, и њиховом емоционалном развоју, утиче на њихово самопоуздање у вези са партнером, и у животу уопштено, па чак може довести и до осећаја празнине.
Стога ова ауторка (заједно са свима нама) овом студијом заправо ургира да жене успоставе бољу и јачу комуникацију са својим партнерима управо о подели тог невидљивог терета.
Ја можда носим сав “ментални терет”, али неко мој носи мене
Додуше:
“Не желим да додам још једну ставку на листу ствари које оне требају урадити”, појашњава Лутарова. “Желим само да им међу приоритетима буде управо брига о себи самима. Замислите милу руку на свом челу. Треба вам једнако као и вашем детету.”
Извор: Лола магазин
Топличанка је душа од жене.
