Родитељство је контролисани хаос, чини ми се да сам тек недавно почела да израњам на површину… можда
Нећу да вас обмањујем: ја нисам од узорних мајки која ће на прецизан начин да вам објасни шта да радите, шта да кувате, како да подижете дете, и где грешите. Јер ја сама врло често појма немам. Овај сајт настао је из потребе да поделим лична размишљања о родитељству. Писана реч је лековита: мени су веома често туђи текстови много значили и много помогли у тешким тренуцима. Надам се да ће и ови моји, некоме бити подршка.
Моје дете је плод чудесних околности, последњи од замрзнутих ембриона коме се није предвиђала било каква будућност. Нико њу није више очекивао, па ни ја, а камоли њен отац. Ипак, затруднела сам и родила је без икаквих проблема, а већ сам била у годинама када се то више од жене не очекује.
Првих годину дана провела сам, као и све друге мајке, у непрестаној трци против времена, исцрпљено хранећи и пресвлачећи одојче дању и ноћу.
Потом сам се вратила на посао, ћерку сам уписала у јаслице а ја сам лагано почела да израњам у реалност.
Да ли сам грешила? Сигурно јесам, и то много.
У своју одбрану могу рећи да сам се трудила да се држим дисциплинованог курса, те да верујем да је моје дете здраво и право захваљујући том реду у који сам слепо веровала.
Када сами подижете дете, трудите се да све држите под контролом баш зато што не можете рачунати на помоћ.
Године пролазе, а мене је још увек понекад страх; често ноћу проверавам да ли дише и да ли је добро покривена.
Још увек не затварам врата од тоалета или купатила и сваки час питам где је, и шта ради.
Још увек је низ степенице чврсто држим за руку.
Самохраним мајкама не могу да препоручим да се опусте и не брину; заправо, у дубини душе верујем да ниједна мајка никада не може бити тотално опуштена кад су њена деца у питању.
Савет који вам могу дати, јесте да се окружите породицом и пријатељима, и да у свакој прилици деци покажете да су вам она најважнија.
Потрудите се да им од срца пружите оно што можете, а не размишљајте превише о ономе што не можете. Деца не треба да буду оптерећена нашим проблемима, нити да осете када патимо.
Ово није демагогија. Време много брзо пролази; уграбите сваки тренутак њиховог одрастања, упијајте, памтите, уживајте.
Родитељство је контролисани хаос.
Једног ћемо помислили да смо најзад из њега изронили: тад ћемо схватити да су нам деца заправо одрасла и да им више нисмо потребни.
Остаће нам тек успомене на први осмех, први корак и прво изговорено „мама“.
Ауторка: Владана С. Сачекај мало – Дневник супермаме
Допао вам се блог? Упознајте мало боље Супермаму!
Топличанка је душа од жене.
