Moja ćerka voli da sa mnom igra razne igrice. Jedna od njenih omiljenih ide ovako:
„Mama, ja te volim“
Ja treba da odgovorim : „Ja tebe najviše“
A onda ona meni : „A ja tebe još više !“
Ja se onda iznenadim i nasmejem, jer me je (po stoti put) prevarila na isti način.
(Ovo je dijalog iz Diznijevog crtaća Zlatokosa, između Zlatokose i njene lažne „majke“.)
Ovakvi trenuci pomažu da preživim sve. Stres, razočarenja, umor, tugu.
Trenuci koji leče
kada me u zoru probudi pljeskanje malih ruku i monotono ponavljanje “želim vodu, želim vodu !”
kada se umorna izvalim na krevet i odjednom osetim dodir detinjih ruku po leđima – “jel ti prija masaža? Jel sad bolje?”
kada moja ćerka odjednom počinje da ćopa i da se žali na bol u stopalu, jer se povredila baš kao i ja
kada me svako veče pred spavanje neizostavno moli da legnem malo pored nje i da je zagrlim
kada mi po hiljaditi put priča isti vic (i jedini koji zna) – “kako se na grčkom kaže taksi? Taksi!”
kada skače od radosti jer joj donosim kokice uz omiljeni crtać
kada obe nosimo haljine: “mama, sad smo iste!”
kada izjavi da će kad poraste biti baš kao ja – mama
kada pita da li može zauvek da bude samo moja beba
kada u šest ujutru počinje da mi prepričava šta je sanjala
kada u sedam ujutru uleće u kuhinju, otvara frižider i kuka da će umreti od gladi
kada me iz čista mira zagrli i trlja svoju glavu uz moje rame
kada u kolima traži da pojačam radio da bi pevala Hello zajedno sa Adel
kada za moj krevet kaže – naš krevet
Autorka: Vladana S. Sačekaj malo – Dnevnik supermame
Dopao vam se blog? Upoznajte malo bolje Supermamu!
Topličanka je duša od žene.
