Šta reći o današnjem prazniku a da ne bude izveštačeno, patetično, da se ne pretvori u neku formu, gde nešto kažemo a to ne mislimo, gde silom prilika tog dana prodajemo finoću a ostalim danima smo zverovi, mislim na nas muški pol, prema slavljenicama.
Možemo da smatramo kako hoćemo ali su naše majke, supruge, snajke, ćerke, stub kuće i nosioci domaćinstva, gde su odnosi normalni.
Nema za njih slobodan dan, godišnji odmor, bolovanje u obavljanju dužnosti žene i majke, uvek moraju biti na prvoj liniji održavanja porodice. Ako imaju sreću da ih muška poloviona prati na konju su, ali to je manji deo, mi većina smo drugačiji, osim ovde na Fejsu, gde smo golo dobro, doduše to mi sami sebe opisujemo pa se i prepoznati ne možemo.
Svo poštovanje sa moje strane, moraju obaviti posao u preduzećima gde rade, moraju kući ručak spremati, prati, decu čuvati i tako svaki dan da bi ih mi ovog dana u godini počastili nekim poklonom, cvetom, izveli na ručak, ako smo u mogućnosti, ili porodični ručak koji je slavljenica sama pripremila.
Možemo se bez uopšte zaziranja, zapitati da li ih zaslužujemo, da li im bar donekle ublažavamo teškoće, hoću reći da li im pomažemo, a treba svakog dana a ne samo danas.
Posebno mi je žao što će i ovaj praznik zloupotrebiti nadrndane žene, bez deteta, bez čoveka i žaliće se na težak njihov položaj a i svih žena, i na moju žalost bolje će proći nego ove žene carice, žene-majke, žene borci.
Ne zamerite mi vi žene iz obe kategorije, neka vam je srećan praznik i da vam se vaši bližnji poprave i pomažu, a uostalom vi kao borci na to se nećete ni obazirati.
Lepo se provedite i bar ovog dana zaboravite obaveze i lepo se proveselite.
Autor: Zvonko Prelić
Topličanka je duša od žene.
