Савет нутриционисте: Како да избегнете нападе глади

0
Фото: Unslash.com

Сигурно добро познајете тренутке нервозе и глади, оне у којима једноставно морате нешто (слатко или масно) да “ставите у уста”. Зашто се јавља потреба за одређеним намирницама у неприкладно време – непосредно по оброку или у касним вечерњим сатима? Зашто се јавља неконтролисана глад праћена појачаном нервозом? Питали смо нутриционисту и ево неколико основних разлога:

Прескакање доручка

Доручак у првих сат времена од буђења, обезбеђује стабилну енергију у току дана, стабилан ниво глукозе и контролу апетита.

Прескакање ужине или неадекватна ужина

Прескакањем ужине прескачемо и да допунимо потрошену енергију. Уколико пак узмемо ужину која је пуна шећера и масти, изазваћемо нагли скок глукозе у крви и потом претерану реакцију панкреаса који ће излучити превелику количину инсулина. Оволико инсулина ће рапидно и драстично оборити количину глукозе у крви, те довести до одсуства енергије, поспаности и поновне глади.

Дехидрација

Осећај глади и жеђи је веома сличан па уколико немамо навику да пијемо воду, често ћемо заменити ова два осећаја. Да бисмо знали колико пијемо воде у току дана било би добро да увек испред себе имамо флашу од 1,5 литара, како би нам преостала количина воде у флаши била добар подсетник, или да увек пред оброк попијемо чашу или две воде. Редовно испијање воде спречава и умањује ризик од компулсивног узимања одређене хране у вечерњим часовима.

Сувише мали оброци у току дана

Уколико узимамо количински недовољан оброк, он ће само замаскирати глад. Тако се неминовно убрзо јаваља поновно, а неретко и претерана, глад где се посеже за “недозвољеним” намирницама или долази до преједења у вечерњим сатима. Зато је важно енергетски највећи део унети у току првог дела дана и тако спречити нежељене реакције у вечерњим сатима.

Недовољан унос угљених хидрата током дана

Угљени хидрати треба да чине 50-55% од наше укупне дневно унесене калоријске вредности. Пуновредне калорије које организму пружају стабилну енергију и ниво глукозе у крви налазимо у: интегралним житарицама, свежем воћу и поврћу, махунаркама, семенкама и орашастом воћу.

Све у свему, важно је да имамо 4 до 5 мањих оброка у отприлике исто време а са размаком од 3 до 4 сата, да пијемо довољно воде и обезбедимо себи разноврсну храну. Тако ћемо спречити, или барем умањити, снажну потребу за неприкладном храном у неприкладно време.

Ауторка: Дијана Радетић, нутрициониста дијететичар и мама, члан Савеза удружења здравствених радника Србије. Прикључите се њеној Фејсбук групи подршке МОГУ ДА СМРШАМ!

Извор: Најбоља мама на свету