Sigurno dobro poznajete trenutke nervoze i gladi, one u kojima jednostavno morate nešto (slatko ili masno) da „stavite u usta“. Zašto se javlja potreba za određenim namirnicama u neprikladno vreme – neposredno po obroku ili u kasnim večernjim satima? Zašto se javlja nekontrolisana glad praćena pojačanom nervozom? Pitali smo nutricionistu i evo nekoliko osnovnih razloga:
Preskakanje doručka
Doručak u prvih sat vremena od buđenja, obezbeđuje stabilnu energiju u toku dana, stabilan nivo glukoze i kontrolu apetita.
Preskakanje užine ili neadekvatna užina
Preskakanjem užine preskačemo i da dopunimo potrošenu energiju. Ukoliko pak uzmemo užinu koja je puna šećera i masti, izazvaćemo nagli skok glukoze u krvi i potom preteranu reakciju pankreasa koji će izlučiti preveliku količinu insulina. Ovoliko insulina će rapidno i drastično oboriti količinu glukoze u krvi, te dovesti do odsustva energije, pospanosti i ponovne gladi.
Dehidracija
Osećaj gladi i žeđi je veoma sličan pa ukoliko nemamo naviku da pijemo vodu, često ćemo zameniti ova dva osećaja. Da bismo znali koliko pijemo vode u toku dana bilo bi dobro da uvek ispred sebe imamo flašu od 1,5 litara, kako bi nam preostala količina vode u flaši bila dobar podsetnik, ili da uvek pred obrok popijemo čašu ili dve vode. Redovno ispijanje vode sprečava i umanjuje rizik od kompulsivnog uzimanja određene hrane u večernjim časovima.
Suviše mali obroci u toku dana
Ukoliko uzimamo količinski nedovoljan obrok, on će samo zamaskirati glad. Tako se neminovno ubrzo javalja ponovno, a neretko i preterana, glad gde se poseže za “nedozvoljenim” namirnicama ili dolazi do prejedenja u večernjim satima. Zato je važno energetski najveći deo uneti u toku prvog dela dana i tako sprečiti neželjene reakcije u večernjim satima.
Nedovoljan unos ugljenih hidrata tokom dana
Ugljeni hidrati treba da čine 50-55% od naše ukupne dnevno unesene kalorijske vrednosti. Punovredne kalorije koje organizmu pružaju stabilnu energiju i nivo glukoze u krvi nalazimo u: integralnim žitaricama, svežem voću i povrću, mahunarkama, semenkama i orašastom voću.
Sve u svemu, važno je da imamo 4 do 5 manjih obroka u otprilike isto vreme a sa razmakom od 3 do 4 sata, da pijemo dovoljno vode i obezbedimo sebi raznovrsnu hranu. Tako ćemo sprečiti, ili barem umanjiti, snažnu potrebu za neprikladnom hranom u neprikladno vreme.
Autorka: Dijana Radetić, nutricionista dijetetičar i mama, član Saveza udruženja zdravstvenih radnika Srbije. Priključite se njenoj Fejsbuk grupi podrške MOGU DA SMRŠAM!
Izvor: Najbolja mama na svetu
Topličanka je duša od žene.
