Није лако бити мама (али је баш лепо) било где у свету. Али где је боље, лакше и лепше пита се мама Топличанка у Москви.
Шта су приоритети за родитеља – чиста средина, безбедност, добро здравство и просвета, различити садржаји и активности, социјализација и тд. Шта од тога имамо, немамо или не знамо да имамо тамо где живимо.
Живећи у Србији, занемарујемо како и клима представља битан фактор за квалитет живота (и наше маме у Норвешкој ће се сложити са мном). Пролеће у Русији долази раније, али само календарски, у Србији је обрнуто. Моја слободна процена је да деца овде носе скафандер 70% времена у току године.
Слојевито облачење. Ко ту више пати, облачени или облачући?
Унихоп, боди, вунене чарапе… само да их нађем… џемпер… знам да ти је тако вруће у стану, али идемо напоље… ски-панталоне…. кап која прелива чашу стрепљења код детета, али има још… јакна, шал, капа, рукавица једна, рукавица друга… сада седни да навучемо чизмице. И тако сваког дана пред излазак напоље. Циклус који траје септембар – април. Шетамо и по минусу, оном по ком је у Србији ванредно стање и деца не иду у школу. Али када би у Русији чекао да отопли изнад нуле, пола године би провео у стану.
Пошто смо лепо СВЕ обукли и у термо торбу ставили напитке и храну идемо на игралиште. Игралишта овде има пуно, избор је велики и сва су различита. На коју год страну да пођеш, (не само ка Царини) наићи ћеш на игралиште. Са новим справама, за више узраста, без поломљених клацкалица и откиданих љуљашки, без опушака и стакла. Свака мала персона има свог бодигарда, маму, тату, баку или деку, чак и школарци, да не би сутрадан дошли на странице црне хронике.
Онда кад почну да ти се одузимају прсти, то је после сат времена, ако је топлије данас, идете кући. И то је то. Сат времена напољу за цео дан. Ревносне маме воде децу два пута у шетњу. Како ли преживљавају облачење два пута на дан? Ја се још нисам баш ТОЛИКО уклопила. Ни свог дворишта са зеленом травицом, ни терасе у хладу од винове лозе, ни куце ни маце- сат времена на ваздуху и враћамо се у нашу кутијицу где чекамо тату да се врати са посла и проведе два сата са дететом пре спавања.
Викендом можемо да бирамо у који ћемо музеј, парк, у центру увек има тематских дешавања где можеш да видиш концерт, представу или помазиш магаре. Увек и свуда се може наћи кутак где дете може да се поигра. Избор за шетњу није сведен само на једну улицу, један паркић и једно брдо.
Онда те позову на дечији рођендан.
То није седнете у кола и за 10 минута сте у Сокићевом, није чак ни као да одеш до Ниша. Рођендан је, наравно, на другом крају града. Као одговоран и брижан родитељ користиш сваку прилику да се дете социјализује и проводи време са вршњацима. Због тих два сата социјализације, проведеш три сата путујући (по сат и по у једном правцу), али шта ћеш кад комшије не знаш, рођаке немаш а пријатељи су далеко.
Или желиш са мужем да одеш на оперу. А не можеш да довезеш бабу да причува дете док се мама и тата не врате. Него идете на смену. Једно вече ти са другарицом, док он чува дете, па следеће вече обрнута варијанта (само без другарице). Него сва срећа Прокупље нема оперу, па овај проблем није актуелан.
Ако је дете болесно, твој лекар долази на кућну адресу и то не једном, навраћа се још пар пута да провери стање. Редован преглед заказујеш преко интернета. У чекаоницама су играчке, столице и сточићи, фломастери. Можда се у нашем Дому здравља нису сетили да то исто ураде. То је тако јефтино, а има месте где да се оформи такав кутак.
У вртић на цео дан, децу примају са 2,5 године, са 1,5 година имају право на 4 сата дневно. То је зато што су Руске маме на породиљском три године, за једно дете. Првих годину и по им је плаћено 40% од основне зараде, а следећих 1,5 могу да долазе на посао скраћено а и не морају, свакако ће их посао после 3 године чекати.
При изласку из породилишта, Московљанке од свог града поред пар пелена и влажних марамица (како је то у нашем градићу), добијају СВЕ што им је потребно за првих пар месеци бебиног живота – одећу (бодиће, штрамплице, капице…), средства за хигијену (шампон, маказице, чешаљ…), флашице, звечку, скафандер, ћебе и душек! Ово важи само за Москву, не и за осталу Русију, тамо је ситуација нешто слична као код нас.
При рођењу другог детета све Рускиње, у независности од примања, добијају од државе субвенцију у износу од 7000 евра, коју могу да потроше на куповину некретнине, земљишта.
Тако је овде, у велеграду, а ви знате како је у нашој вароши па саме процените ко односи победу паланачка или велеградска мама. Ја у сваком случају желим да вам поручим – цените то што имате – рано пролеће, своје двориште, парадајз из баште, баке којима можете да оставите децу и тежите ка чистијим игралиштима, неполомљеним клупама и културним садржајима тако што ћете васпитавати у том духу своју децу.
Јер човек може да се роди и у Прокупљу а да студира на Универзитету Ломоносов, и да се роди у Москви а да баца ђубре кроз прозор (знам оба примера).
Ауторка: Мила Кузњецова
Топличанка је душа од жене.
