Nije lako biti mama (ali je baš lepo) bilo gde u svetu. Ali gde je bolje, lakše i lepše pita se mama Topličanka u Moskvi.
Šta su prioriteti za roditelja – čista sredina, bezbednost, dobro zdravstvo i prosveta, različiti sadržaji i aktivnosti, socijalizacija i td. Šta od toga imamo, nemamo ili ne znamo da imamo tamo gde živimo.
Živeći u Srbiji, zanemarujemo kako i klima predstavlja bitan faktor za kvalitet života (i naše mame u Norveškoj će se složiti sa mnom). Proleće u Rusiji dolazi ranije, ali samo kalendarski, u Srbiji je obrnuto. Moja slobodna procena je da deca ovde nose skafander 70% vremena u toku godine.
Slojevito oblačenje. Ko tu više pati, oblačeni ili oblačući?
Unihop, bodi, vunene čarape… samo da ih nađem… džemper… znam da ti je tako vruće u stanu, ali idemo napolje… ski-pantalone…. kap koja preliva čašu strepljenja kod deteta, ali ima još… jakna, šal, kapa, rukavica jedna, rukavica druga… sada sedni da navučemo čizmice. I tako svakog dana pred izlazak napolje. Ciklus koji traje septembar – april. Šetamo i po minusu, onom po kom je u Srbiji vanredno stanje i deca ne idu u školu. Ali kada bi u Rusiji čekao da otopli iznad nule, pola godine bi proveo u stanu.
Pošto smo lepo SVE obukli i u termo torbu stavili napitke i hranu idemo na igralište. Igrališta ovde ima puno, izbor je veliki i sva su različita. Na koju god stranu da pođeš, (ne samo ka Carini) naići ćeš na igralište. Sa novim spravama, za više uzrasta, bez polomljenih klackalica i otkidanih ljuljaški, bez opušaka i stakla. Svaka mala persona ima svog bodigarda, mamu, tatu, baku ili deku, čak i školarci, da ne bi sutradan došli na stranice crne hronike.
Onda kad počnu da ti se oduzimaju prsti, to je posle sat vremena, ako je toplije danas, idete kući. I to je to. Sat vremena napolju za ceo dan. Revnosne mame vode decu dva puta u šetnju. Kako li preživljavaju oblačenje dva puta na dan? Ja se još nisam baš TOLIKO uklopila. Ni svog dvorišta sa zelenom travicom, ni terase u hladu od vinove loze, ni kuce ni mace- sat vremena na vazduhu i vraćamo se u našu kutijicu gde čekamo tatu da se vrati sa posla i provede dva sata sa detetom pre spavanja.
Vikendom možemo da biramo u koji ćemo muzej, park, u centru uvek ima tematskih dešavanja gde možeš da vidiš koncert, predstavu ili pomaziš magare. Uvek i svuda se može naći kutak gde dete može da se poigra. Izbor za šetnju nije sveden samo na jednu ulicu, jedan parkić i jedno brdo.
Onda te pozovu na dečiji rođendan.
To nije sednete u kola i za 10 minuta ste u Sokićevom, nije čak ni kao da odeš do Niša. Rođendan je, naravno, na drugom kraju grada. Kao odgovoran i brižan roditelj koristiš svaku priliku da se dete socijalizuje i provodi vreme sa vršnjacima. Zbog tih dva sata socijalizacije, provedeš tri sata putujući (po sat i po u jednom pravcu), ali šta ćeš kad komšije ne znaš, rođake nemaš a prijatelji su daleko.
Ili želiš sa mužem da odeš na operu. A ne možeš da dovezeš babu da pričuva dete dok se mama i tata ne vrate. Nego idete na smenu. Jedno veče ti sa drugaricom, dok on čuva dete, pa sledeće veče obrnuta varijanta (samo bez drugarice). Nego sva sreća Prokuplje nema operu, pa ovaj problem nije aktuelan.
Ako je dete bolesno, tvoj lekar dolazi na kućnu adresu i to ne jednom, navraća se još par puta da proveri stanje. Redovan pregled zakazuješ preko interneta. U čekaonicama su igračke, stolice i stočići, flomasteri. Možda se u našem Domu zdravlja nisu setili da to isto urade. To je tako jeftino, a ima meste gde da se oformi takav kutak.
U vrtić na ceo dan, decu primaju sa 2,5 godine, sa 1,5 godina imaju pravo na 4 sata dnevno. To je zato što su Ruske mame na porodiljskom tri godine, za jedno dete. Prvih godinu i po im je plaćeno 40% od osnovne zarade, a sledećih 1,5 mogu da dolaze na posao skraćeno a i ne moraju, svakako će ih posao posle 3 godine čekati.
Pri izlasku iz porodilišta, Moskovljanke od svog grada pored par pelena i vlažnih maramica (kako je to u našem gradiću), dobijaju SVE što im je potrebno za prvih par meseci bebinog života – odeću (bodiće, štramplice, kapice…), sredstva za higijenu (šampon, makazice, češalj…), flašice, zvečku, skafander, ćebe i dušek! Ovo važi samo za Moskvu, ne i za ostalu Rusiju, tamo je situacija nešto slična kao kod nas.
Pri rođenju drugog deteta sve Ruskinje, u nezavisnosti od primanja, dobijaju od države subvenciju u iznosu od 7000 evra, koju mogu da potroše na kupovinu nekretnine, zemljišta.
Tako je ovde, u velegradu, a vi znate kako je u našoj varoši pa same procenite ko odnosi pobedu palanačka ili velegradska mama. Ja u svakom slučaju želim da vam poručim – cenite to što imate – rano proleće, svoje dvorište, paradajz iz bašte, bake kojima možete da ostavite decu i težite ka čistijim igralištima, nepolomljenim klupama i kulturnim sadržajima tako što ćete vaspitavati u tom duhu svoju decu.
Jer čovek može da se rodi i u Prokuplju a da studira na Univerzitetu Lomonosov, i da se rodi u Moskvi a da baca đubre kroz prozor (znam oba primera).
Autorka: Mila Kuznjecova
Topličanka je duša od žene.
