Krema „Nana“ koju su pravili prokupački apotekari sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bila je omiljena kozmetika Topličanki. Penušava i vazdušasta, ručno spravljena predstavljala je prestiž i najvišu brigu i negu kože za sve žene u Toplici.
Apotekarka u penziji Jovanka Jakovljević priseća se kako je ručno mešala smesu tučkom teškim kilogram da bi napravila kremu za lice koju su Prokupčanke obožavale.
– U to vreme su žene volele da imaju belo lice, znate, a ovom kremom se između ostalog postizao i taj efekat. Nije bilo lako napraviti kremu, ne zbog sastojaka, već zbog načina pripreme. Ceo proces je trajao dugo. Mešavina određenih supstanci se grejala na visokoj temperaturi. Onda bi se dodavao kalijum karbonat od koga bi cela smesa zapenušala. Ta penušavost je bila osnovno svojstvo kreme „Nana“. Osnovni sastojci bili su, normalno, glicerin i voda, a dodavao se i bizmut. Sve bismo mešali ručno, tučkom, dok nije kupljen mikser u te svrhe. – priča Jovanka.
Kremu su pravili Milić Momčilović, Svetlana Marković i Jovanka, koja je bila drugi tehničar po redu koji se zaposlio u Apoteci Prokuplje. Srednju farmaceutsku školu završila je 1962. godine u Beogradu, kao jedna od ukupno 28 đaka iz čitave Jugoslavije.
Krema „Nana“ pakovala se u kutijice od 30 grama i nije imala raskošnu i upečatljivu etiketu. Ipak, bila je omiljeno kozmetičko sredstvo svih žena koje su marile za svoju lepotu. Krema je dobila ime po farmaceutkinji Nani Nikolić, koja je i donela recept u apoteku. Osim kreme, po njoj je ime ponela i apoteka u Domu zdravlja.
Jovanka kaže da takvu kremu ne mogu danas da naprave ni neke velike farmaceutske kuće. Zahvaljujući vrednim apotekarskim rukama, Topličanke su dugo imale ručno spravljeno blago za svoja lepa lica.
O lepim licima i visprenim umovima Toplice, čitajte u rubrici Izuzetne žene.
Pišem i inspirišem.
