Čitalac je putnik. Svako čitanje je putovanje. Književno delo je mapa sveta, i svet, i karta, i avion (ili bicikl, šta više volite). Dok čitaš: putuješ u prošlost, u budućnost, na Mars. Kad čitaš roman „Studenjak“ vraćaš se u ranu mladost. Pravo na Novi Beograd.
„Studenjak“ je drugi roman Topličanke Milunke Marković, koju mnogi poznaju kao profesorku i poliglotu. Nakon porodične sage „Otvorena školjka“ i kvalitetnog prevoda ozbiljne studije „Bračni koflikti“ A.H. Čepmena, kao i zbirke pesama „Životni krug“, Milunka je istupila pred svoje čitaoce još jednim romanom.
Srna Jovanović stiže u Studenjak
Kada jednom stigne u Studenjak, Srna će se susretati sa različitim mladim ljudima. Neki će joj biti prijatelji, neki ljubavi, neki lekcija, neki razočarenje, a neki iznenađenje. Privezana dušom za rodno mesto, a željna novih visina i saznanja, glavna junakinja će se odreći mnogo čega, ali ne i svoje slobode. Tako će biti u vezama, prijateljstvima, na fakultetu ili sa cimerkama.
Kao pravi majstor deskripcije, Milunka je sa mnogo detalja opisala glavnu junakinju Srnu Jovanović – njen fizički izgled i karakter. Sa nesmanjenom pažnjom predstavljeni su i ostali junaci, a njih je – kao u epskoj pesmi – čitav katalog. Upravo se tako mogu i tumačiti stanari Studentskog grada, kao kataloški primeri studenata tj. junaka ovog romana.
To je šarenolik studentski svet smešten u četiri bloka. To je muzika na klupicama, prepečena musaka u menzi za ručak, koncert ili film u Domu kulture.
Kako jedan junak u romanu kaže, u Studenjaku ima svega, ne treba ti Beograd.
Roman kao priručnik za mlade
Oslanjajući se na svoje životno i pedagoško iskustvo, autorka je isplela živopisan šal jedne mladosti. To je mladost koja je tek raširila krila, i to prvi put daleko od roditeljskog pogleda. Ta mladost je slobodna, ali puna odgovornosti prema tradiciji i vaspitanju. Ona je nesputana, željna znanja, ljubavi, sreće i zabave, ali ne po cenu gubitka sebe, ličnosti koja se tek rasplamsava i stasa. U romanu su prikazani problemi koji mlade muče, i za neke je spisateljica ponudila rešenje, a za neke rešenja. Kroz prizmu lika Srne Jovanović posmatramo sa čim se sve suočavala mlada devojka/žena sredinom sedamdesetih dvadesetog veka. Ona razmišlja, promišlja, pita se, donosi zaključke. Ona se zaljubljuje, zanosi i smiruje. Ona je slaba i jaka. Uči, putuju, druži se. Ona raste.
„Studenjak“ – sentimentalno putovanje
Zahvaljujući vernim opisima u romanu, svako ko je ikada u Studenjaku živeo istog trenutka će se vratiti u svoju sobu. Na svoj krevet prekriven belim čaršafom i narandžastim ćebetom, na terasu sa metalnom ogradom i žicom za sušenje veša. Na simsu prozora će ga sačekati iste one tegle ajvara, krastavčića i džema, neretko i kesica kečapa. Vratiće se u domski krug pred lažno strogi pogled portira na recepciji. Vratiće se na klupice. Pred nečije gitare, pred svoje prijatelje i simpatije.
Iz istog razloga, čitalac koji nikada u Studenjak nije kročio imaće osećaj kao da je tamo već bio.
Pored brojnih zapitanosti koje ovaj roman u čitaocu pokreće, jedna od njegovih najvećih vrednosti jeste upravo to sentimentalno putovanje koje nudi. Sa „Studenjakom“ vratićete se u mladost. Kad god da ste bili mladi. Čak i ako to i dalje jeste.
Pogledajte šta još Topličanka čita.
Pišem i inspirišem.
