Нишлијка Гордана Бајовић са књигом шета међу облацима. Она је професор српског језика и књижевности по струци, а ради као стјуардеса. О свом послу говори скромно иако је више на небу но на земљи. Као своје две велике љубави она издваја књиге и родни Ниш. Топличанки је рекла: Нишлије, Топличани, ми јужњаци смо сви земљаци, а не суседи.
Откријте како изгледа Горданин посао, са којим потешкоћама се сусреће и која места су јој највише пријала.
Како си почела да радиш као стјуардеса? Како изгледа твој посао?
Као и обично све у животу, стјуардеса сам постала сасвим случајно и сплетом околности. Из књижаре, где сам пре тога радила, добила сам идеју да пробам нешто мало другачије, без имало лажне скромности, не очекујући баш ништа. Тада сам прошла регрутацију и ушла у ову причу.
Посао кабинског особља у Wizz air-у није како се то иначе замишља за ову професију. Наиме, наши летови су turnarounds, што значи да се ми, када слетимо на дестинацију, одмах и враћамо, за предвиђених пола сата, тако да не остајемо на тим дестинацијама. Остале карактеристике посла су оно што се може и замислити, рад са људима, брига о најпре безбедности, пошто је то императив у авијацији, а затим и о удобности путника, свим детаљима лета и свему осталоме.
Је л’ ти динамика посла прија или те умара? Колико пута месечно летиш?
Као и сваки посао, наш, кабинске посаде, уме бити заморан, али и не. Специфични су једино услови, мењања надморске висине, самим тиме и атмосферског притиска, пошто ми немамо драстичне промене временских зона, као колегинице са прекоокееанским летовима. Уме бити дана са нагомиланим летовима, који су и више него заморни, али потом бише спојених слободних дана, јер наши распореди нису устаљени.
Не постоји правило колико пута ћу месечно летети, јер све зависи од сезоне летења, тј. одмора и празника, али и од временских ограничења.
Које земље си обишла? Које је најегзотичније место које си посетила?
Као што сам рекла, ми немамо layover, тј. не остајемо у земљама где летимо, тако да обилазимо земље у сопственој режији, где бирамо одморе. У мом случају су то у последње време биле Шпанија, Португалија – обожавам та јужна подручја, али сам и посетила другарицу у Емиратима прошле године.
Будући да ми летимо махом по Европи и махом немамо егзотичне дестинације, заиста не могу рећи да сам посетила у правом смислу егзотичне дестинације. Међутим, за мене је, лично, најегзотичније било острво Тенерифи – које припада Канарским острвима. Вулканско острво, са појединим плажама тамног песка, некако ушушкано и опуштено. Сећам се да сам казала другарици како уживам у њиховом „деспасито“ начину живота. Имаш осећај боравка у каквој оази.
Зашто си књиге заменила облацима? Размишљаш ли да се озбиљније посветиш писању?
Љубав према књижевности је била и јесте мој живот. Диплома србистике то и доказује. Али, сматрам да те живот некада, заправо често, доведе у необичне ситуације, тако да сам ја, тражећи какву промену, па и авантуру, завршила у овом послу. Међутим, књиге, писање и језик јесу и биће моја љубав увек.
Да ли ти недостаје Ниш?
Јако. Ниш је град где сам завршила школе, студије и провела прву годину свог радног стажа, тако да ми је већина живота доле. Такође, као што тврдим већ две године живота у Београду, сматрам да људи са југа поседују огромну количину топлоте и срдачности. После две године живота ван мог Ниша, ја и даље идем тамо веома често, и једино њега зовем домом.
О изузетним женама читајте ОВДЕ.
Пишем и инспиришем.
