Panonija se živi!

0
panonija

Postoji mesto na svetu koje jednom godišnje procveta. Bukvalno. U jednoj zemlji Srbiji, na severu, postoji jedna mala, ali velika Panonija.

To je mesto koje peva, žamori, raduje se , trči, skače, igra, istražuje, glumi, slika… To je mesto kojim se na hiljade dečjih osmeha čuju, koje se šareni, miriše, sanja… To je mesto u kome se odrasli vraćaju u svet detinjstva i svi su nasmejani, poletni i vedri…

panonija

Znam ja da je to mesto koje tokom godine spava, u kome postoji mala škola i šaka divnih ljudi koji tu žive, ali isto tako znam da kada festival “Markovdanski susreti dece i pesnika” sleti u Panoniju, ona prosto poleti. Zasija. Tako je bilo i ovog maja.

Skupila se deca sa svih strana na obožavani festival. Svako se iskazao u sebi najdražim i najprimamljivijim oblastima. Puno nagrada je dodeljeno. Među ponosnim nosiocima nagrada nalazi se i moja učenica Marija Stevanović, koja je osvojila treće mesto u kategoriji proze, moj sin Nemanja, takođe treće mesto u kategoriji proze i moja ćerka Natalija Gran pri festivala za poeziju!

panonija

Ja rečima ne mogu dočarati lepotu trenutaka i tih dana provedenih tamo. Panonija se ne čita, Panonija se ne gleda, Panonija se živi!

I hvala svima na gostoprimstvu i druženju. Hvala velikom Todetu Nikoletiću, MZ Panonija, hvala svim divnim ljudima… I da ne zaboravim-hvala ljudima iz senke – osoblju hotela “Biser” na divnoj usluzi.

Autorka: Jelena Babić

Pročitajte još kako Topličanka inspiriše.