ЉУБАВ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА

0
љубав на друштвеним мрежама

Види га овде на овој фотографији, шта кажеш?

Ууу, свиђа ми се! Твој дечко?

Аааа, неее… али ко зна… живот пише романе је л да?

Опа! Причај, причај!

Ма немам шта да причам, знамо се већ неко време.

Знате се? И?

И ништа. Сретнемо се ту и тамо…

И то је то?

Па свиђа ми се, шта ћу. Разменимо понеку поруку.

Аха, колико често? Јеси ли ти сада на реду?

Ма не, нећу да му пишем, није ни он мени писао одавно.

Али ипак нешто очекујеш? Јесте ли уопште у контакту?

Јесмо, наравно… мислим, зависи како на то гледаш.

Како на то да гледам? Како ти на то гледаш?

У контакту смо преко коментара на друштвеним мрежама. Он постави слику, ја лајкујем и понекад нешто прокоментаришемо. Онда он одговори на мој коментар…

И ти то називаш контактом?

А што да не?

Али то је тотално испразно, све те фотографије и коментари, то благе везе нема са реалношћу… Да ли сте икада отишли на пиће?Да ли се уопште познајете?

Да да, за кога ме то сматраш? Познајемо се. Причали смо пуно пута.

И то је све? Ништа више од тога?

Добро де, дописујемо се ту и тамо на Wхатс Апп-у.

Чекај да поновим: ако сам добро схватила, ложиш се на некога кога сретнеш понекад, са којим немаш ништа и не знаш ни када ћеш га поново видети? А ниси баш ни сигурна да му се допадаш?

Јоој, како то звучи прозаично… да ти објасним:

Ми, жене, смо такве. Маштање је дозвољено па чак понекад и пожељно. Често нам тако нешто треба да бисмо разбиле монотонију живота. Фантазирање о некоме или нечему. Све је тототално безопасно а опет сасвим довољно да нас дигне, да нам поправи расположење. да нас пролепша, чак. Ипак, имај у виду да то нису тоталне фантазије.
Увек је све могуће, у супротном то не би имало баш никаквог смисла.
Можда буде, а можда и не буде.
Али сама идеја да је то могуће, довољна је да нам да нови елан, да нас подстакне. Добијамо крила.

Можда га ти уопште не занимаш, можда је све ово за њега само лака забава?

Можда. А можда ни мени није до њега, већ само убијам време и тако себи подижем расположење.
Шта губим? Ако једног дана заиста будемо заједно… вредело је.

Ако не… опет је вредело. Две реченице, пар стикера, веруј ми и то је понекад довољно да ми улепша дан. Орасположим се, насмејем, мало маштања не може да нашкоди. Живот је леп.

Хеј, види ово, окачио је нову фотографију… одмах ћу да напишем коментар! Или не, нећу још. Нека се пржи… Сутра ћу.

 

Aуторка: Владана С. Неће ваљда

Неће ваљда је друго лице Супермаме, која каже Сачекај мало!