Kad ti je dosadno, a i ne mora da bude, i ne znaš šta bi, a ne bi da listaš objave na društvenim mrežama ili čitaš vesti i gledaš tv, ako nemaš koncentraciju za čitanje, jer ti deca „vrataraju“ i zanovetaju, uzmi jednu grančicu.
Da, dobro si razumeo jednu najobičniju grančicu. Od nje se može stvoriti čudo.
Ne mislim na živu grančicu, onu koju kad otkidaš povrediš drvo.
Ne. Mislim na neku suvu, staru, neku koju je drvo odbacilo.
E, baš takva grančica, stara, odbačena, ima šansu da bude lepa i korisna.
Ja uzmem tako jednu grančicu, jednu, dve, pedesetak i stvorim čudo.
Proces jeste malo naporan i zahteva rad, a šta ne zahteva, ali kad dobijem čarobnu olovku, nem većeg zadovoljstva.
Kada nakupim dovoljno suvih grančica pogodnih za avanturu, krećem u obradu. Obrada se sastoji u tome što grančice prvo testerom sečem na određenu dužinu. Tako isečene bušim sa jedne strane burgijom. Tu ću kasnije umetnuti komad olovke, kako bi moja olovka stvarno pisala.
Nakon toga sto izbušim rupice, običnu olovku isečem na komadiće, 2-3 cm i umetnem ih u rupice. Rupa mora da bude tolika koliki je obim olovke da ista ne bi prilikom obrade ispala.
Tako spakovane grančice oštrim na tocilu da bi dobila oblik olovke. Zaoštrene olovke ukrašavam po potrebi. Sve zavisi od namene. Za ukrašavanje, obično, koristim lak za nokte, flomastere, perlice, šljokice, zrna pasulja… Sve što mi padne, u trenutku, na pamet.
Na završene olovke lepim magnetne i postaju popularni magneti za frižidere.
Vođena onom divnom rečenicom devojčice Malale da jedna olovka, jedno dete i jedan učitelj mogu promeniti svet, stvaram i pletem čarobnu mrežu…
Ko zna čemu će i kome poslužiti.
Autorka: Jelena Babić
Topličanka je duša od žene.
