KOLIKO TEBI VREDI MOJA SREĆA?

0
devojka-grli-mladića-sreća

– Znači, mogli smo da prođemo i bez sedišta? – sa smeškom u glasu odgovara na moju konstataciju.
– Ne! Da se nisi usudio! Da li ti shvataš koliko je taj tvoj „običan i glup“ gest meni značio?
– Znači, dobro potrošenih 20 evra – čujem ga kako se smeje.
– Da, ali koliko tebi vredi moja sreća?

* * *
Vredi mi mnogo. Taj njen jedan osmeh vredi više nego sve stvari na ovom svetu koje novac može da kupi. Taj jedan osmeh koji ona ima samo za mene. Najlepši je kad joj idem u susret. Tad svi poljupci i pozdravljanja staju u taj jedan osmeh. Njen. I ljubav. Sva ljubav koju ima za mene.
Njen jedan zagrljaj je sve što mi treba. Posebno posle tog osmeha. Posebno nakon što se nismo videli neko vreme. Kad joj se konačno približim i osetim njene ruke na svojim ramenima, oblije me osećaj spokoja. Tako me smiri taj jedan zagrljaj. Njen.
Njeni pogledi su nezamenljivi. I te njene prelepe oči. U njima sam jednom izbrojao zvezde. I niko me nikada nije pogledao kao ona tada. U tim prelepim braon očima vidim sve. I ljutnju, i bes, i tugu, i ljubav, i sreću. Ponajviše sreću. Onakvu kakva isijava samo iz nekog kome voljena osoba ide u susret. Onakvu kakva se ogleda u tom jednom njenom osmehu. Onu koju se završava zagrljajem. I poljupcem.
Stidljivim, u obraz, ako smo napolju.
Strastvenim, ako smo u krevetu.
* * *
– Da, ali koliko tebi vredi moja sreća?
– Mnogo više od 20 evra, svakako.

Autorka: Anđelija Anđelić