Шта настане када се споје љубав према уметности и љубав према кувању? Кад сабирате љубав коначан збир може бити само љубав, зар не? Потврду за то пронашли смо у једном од омиљених места у граду – Арт паб „Black fox“. Ово је место где „можемо да правимо добре приче заједно“.
Арт паб „Black fox“ или Шубина кафана, питање је сад
Једног дана на Фејсбуку тек освану коментар: „Зашто свуда пише Арт паб кад сви знамо да је то Шубина кафана. Правда за Шубу!“ Насмејало ме је и подстакло да истражим: колико је Лисичин паб Шубина кафана, а колико је Шубина кафана у ствари Фокс?
Тако сам и сазнала да Шубарановићи већ двадесет година послују у кафанском свету. Све је почело у пролеће 1999. године у кафаници на шеталишту.
– То је била породична прича. Радили су Шубарановићи, свако у својој смени. Такве су и госте, такву су и музику фурали – свако у свом фазону и са својим пријатељима и гостима. Пошто је Милош још био студент, у почетку је био мање активан. Касније долази његово време. Од чика Шубе и Јагоде и дан данас учимо. Они су стара школа угоститељска и знају како им гости дишу и шта воле. – каже Јелена Митић, коју сви знају као Јешку.
Јешка и Шуба су се венчали 2015. године и мало после тога отворили паб. Тражећи адекватан простор, осмишљавали су на који начин да споје Шубину љубав према кулинарству и Јешкину креативност и љубав према уметности. Уместо да праве кафану, они су се кућили.
Наша кућица
Кад уђете у паб у Косовској 31, стичете утисак да сте ушетали у свој дневни боравак. Ту је двосед и столови са различитим столњацима, лампе, радио, гитара, на зидовима су окачене уметничке слике, а из кухиње допире заводљиви мирис хране. Све је у правом смислу те речи „скуткано“, јер су га таквим направили Јешка и Шуба.
– Моја сестра се смејала кад ми је поклонила двосед за локал, јер никако није у глави имала кафану скоцкану као кућу. У једном моменту, док смо „кућили“ Фокс чика Шуба је остао затечен идејом да сваки сто има другу шару стољњака. Свакако је све налегло и коначно имамо разрађену причу која јесте Шубина кафана упакована у алтернативни простор Фокса. Као искусан у овом послу који улази под кожу, Милош је био врло тактичан и полако ме је уводио у причу. Било је много несугласица и фантастичних идеја у исто време. То су тестови и изазови које успешно решавамо. Огромна је одговорност и физички напор. Али љубав и сукоб енергија јесу покретачка снага. Креативни моменат се наметнуо сам од себе. У класичној кафанској причи не знам да ли бисмо пливали. – прича Јешка.
Уместо класичне кафане, ово двоје фантастичних људи направили су прави атеље за сусрете и дружења. Тако је паб место у коме су одржане многе свирке, али и хуманитарне акције и окупљања. „Black fox“ је познат и по бесплатним креативним радионицама за децу и младе. Међутим, оно због чега се сви враћају јесте добра атмосфера и ненадмашна кухиња.
Ко није пробао Шубину пљескавицу, тај не треба да живи
Милош је као дете маштао да буде посластичар, вођен љубављу према слаткишима. Занимљиво је да никада није спремио ништа слатко. Међутим, када је у питању роштиљ или домаћа кувана јела, он је непревазиђен. Луд је за зачинима, па их као сувенире увек доносе са путовања. Често се шале користећи познату реплику из „Давитеља“, али уместо каранфила користе реч „пљеска“: „Ко није пробао Шубину пљескавицу, тај не треба да живи“. Ипак, кажу да ту нема посебне тајне. Да је сва чар у уживању док се храна спрема и у пажљивом одабиру намирница.
Поред веселог духа овог брачног пара, живот овом месту дају физичка и морална подршка пријатеља и гостију и бескрајна захвалност власника. То су сви они људи који долазе у паб да уживају у необичном простору и да се питају: „Зашто свуда пише Арт паб кад сви знамо да је то Шубина кафана. Правда за Шубу!“
Пишем и инспиришем.
