ЧУВАТЕ ЛИ СТАРЕ ИГРАЧКЕ ИЗ ВАШЕГ ДЕТИЊСТВА?

старе-играчке
Фото: hrt.hr

Недавно разговарамо о томе како су нас деца затрпала играчкама. Дневни боравак једноставно није за боравак! Нове или старе, где год да седнеш или нагазиш ту су играчке.

Понекад се запитам да није инвазија!

Где чувате играчке ваше деце?

Ми имамо велику кућу, па је простор за ширење огроман. Уместо да су у једном кутку, играчке су свуда. Мајке ми, као да имају ноге! (Неке, додуше, и имају, али знате на шта мислим!) Жму има виши праг толеранције од мене када је тај дечји, назовимо га, креативни хаос у питању. Тачно препознам у његовом погледу кад ће рафално да испали чувене реченице: Шта ће њима оволико играчака? Је л’ се они баш са свим играју? Хајде, молим те, да све пренесемо у њихову собу!

И тако, сигурно, ритуално преносимо играчке једном месечно.

Кроз пар дана, као да ништа од тога нисмо урадили. Они довлаче једно по једно и узурпирају нам простор.

Деца, шта ћеш?!

Па и ми смо били деца

Ова мисао ме највише и најдуже води на тој стази посутој играчкама. Извесно је да нисмо имали толико пуно играчака као мали. Наши родитељи су нас много волели, али сви знамо да су били строжи него ми. Моја родитељска свест не може никако да дозове ту слику где нам је као деци дозвољено да се својим родитељима пењемо на главу. Или смо се можда ипак пели?

Често преиспитујем своје поступке које чиним као мајка. Посматрам се кроз микроскоп и процењујем: па и ми смо били деца. Нека их мало.

Тако и заглавим у кули од играчака.

Била је једна прича о жени која је сваке вечери скупљала играчке своје деце. Иако јој се, благо речено, смучила та обавеза. Онда је једне вечери супруг питао зашто просто не затвори врата дечје собе. Да не доводи играчке у ред. Није то лоша замисао, али: једном и томе треба доћи крај, зар не?

Чекајте, а где су ВАШЕ старе играчке?

Скупљајући тако једне вечери заједно са децом све играчке са пода, наиђем на своју лутку. Малу, плавоооку, коврџаве црне косе. Гледа ме оним окицама док седи. Кад је положим на кревет, она спава. Покажем Жмуу, а он мени показује мали бели ауто коме се отварају врата. Помало се разнежимо, па пустимо децу на миру да се играју са својим играчкама.

Неки дан после тога, наиђем на Интернету на необичан и меланхоличан позив:

Народни музеј Топлице у Прокупљу позива све заинтересоване, да у ову установу донесу старе играчке, јер за почетак јесени, припрема јединствену изложбу старих и заборављених играчака.

Сви који желе, могу да донесу омиљене играчке из свог детињства или детињства своје деце, уколико их још чувају на тавану или у подруму. Играчке могу да поклоне или уступе Музеју, како би се поново приказале јавности.

Поред играчака, на изложби ће бити приказани и стари спортски реквизити, сличице, албуми са сличицама, салвете, беџеви, значке, друштвене игре, све што је обележило детињство генерација стасалих у прошлом веку.

Можете однети и старе споменаре, лексиконе, хемијске оловке са обележјима града Прокупља и било коју играчку произведену до 1990. године.

– Ха, то је услов? Таман сам мислио да однесемо СВЕ играчке наше деце! – нашалио се Жму.