Žena energija

0
žena-energija
Foto: Unsplash.com

Ona ima… Ja zapravo ni ne znam koliko ona zaista ima godina. Znam da ima sina koji je malo mlađi od moje sestre, a ona još malo postaje punoletna. (Pa vi izračunajte.) Za mene ona ima dvanaest. Kao dete je. U duši. Takvi su mi ljudi ionako najdraži. Čisti i neiskvareni. Osoba je kakvu ne sretnete svaki dan. Prosto mi je neverovatno da smo dvadesetak i kusur godina postojale u istom malom gradu, a da ja nisam imala pojma za njeno postojanje.

Kad stane na scenu, onda ima malo više. (Samo zato što bi bilo krajnje nepristojno reći da jedna dvanaestogodišnjakinja može onako zanosno da vrti kukovima.) Tamo mi izgleda kao da pripada. Kako to ljudi vole da kažu: „Kao da je rođena na sceni.“ Ona pleni i oplemenjuje. Dušu, srce, um i telo. Postoje ti neki ljudi koji jednostavno zrače. Pogledaš ih, a oni su kao Sunce.

Dok je gledaš i slušaš, prosto ne može, a da te ne osvoji njena energija.

Uvuče te u svoju predstavu. Muzikom, plesom, bojom glasa i emocijom. To joj je glavni pogon. Upali dan na emociju i vozi. Ako imaš sreće, možda te poveze do neke usputne stanice.

Ona i moja sestra čuju u muzici nešto što ja ne mogu i na tome im ponekad zavidim. Al to je okej. Ja ionako radim na emociju. One osećaju muziku, ja osećam njihovu emociju. I tako egzistiramo u nekom krhkom ekvilibrijumu.

– Ej, mnoooogo su dobri! – gleda me sa sjajem u očima i osmehom od uva do uva. Što bi rekao jedan moj drug: „Da uši nema, smijala bi se oko glave.“ Pljeska ručicama kao trogodišnjakinja, a ja mislim da bi skakala kao loptica skočica od sreće i smejem se na tu pomisao.

„Ponosna mama.“ Jer je u muzičkom smislu svoj svojoj deci – učenicima mama. Ja još ponosnija sestra.

Ljuti je nepravda uglavnom. Kad se naljuti, jedino tada izgleda kao da ima godina koliko zaista ima. Samo se u tim trenucima izmesti u svet odraslih. „Moraš da budeš jako glup da uspeš da naljutiš nekog toliko neiskvarenog“, mislim se. Ali tu smo onda mi, njena deca, kako nam kaže, poneka svirka i opet je u elementu.

Svaki put me oduševi sobom. Kakva je to energija kojom zrači! Rečima se ne da opisati. To mora da se čuje, doživi, oseti… Dok je slušam, osećam da plešemo neki nevidljiv ples duša samo nas dve.

’Cause we are „supergirl[s]/ and supergirls just fly…“

Autorka: Anđelija Anđelić