Đuka misli da sam kul

0
đuka-kul

Volim je jer voli moj retardirani smisao za humor. Meni je najveći kompliment u životu to što Đuka misli da sam kul.

Stvarno. I što mi je ona najbolja drugarica. Ni sama ne znam zašto.

Mislim da smo kao nebo i zemlja, ponekad. A ponekad mi se čini da smo skroz iste.

– Često me ljudi pitaju što se družim s tobom, a ja im uvek kažem: „Ali vi nemate pojma koliko je A. zapravo kul’“ , jednom mi je rekla. I svaki put joj iznova poverujem. Jer se svaki put nasmeje na moju glupu foru.

„Zdrava doza prozivanja i šale na tuđ račun“ je naš moto. Ako niste osoba koja podnosi šale na svoj račun, bolje je da joj ne prilazite. A naljitili su se neki, par puta. Ali ona „zlo ne misli“ i nema zadnje namere kada se šali.

– Meni, majke mi, nije jasno zašto se oni i dalje druže sa mnom, kad ih ovoliko prozivam.

Nije ni meni, majke mi. Ali joj ni ja ne ostajem dužna. Na izvestan način je privilegija da vas ona isproziva. Jer što vas više proziva, to ste joj draži. (Samo pssst!, malo ko to zna.)

Volim je jer je veliki borac.

Stoji uspravno na dve noge, i kada je vetrovi lome. Taj loš period pamtim po dugim dopisivanjima i razgovorima. I po svađicama jer se nismo razumele. Ona nije mogla da shvati moje nerazumevanje njenog problema, a ja problem nisam mogla da vidim. Htela sam da je zadrmusam i otrgnem iz mraka u koji je zapala. A nisam umela ili nisam mogla. I mnogo mi je žao zbog toga.

A onda je ona rekla: „Ali si bila tu. Pomoglo mi je i samo to što znam da si tu.“ Pa se vratila sebi. Pa se vratila i meni. Malo drugačija, ali i dalje prelepa.

Volim je jer mi je napisala pesmu. I to epsku. I to u desetercu, sa sve cezurom na pravom mestu. Šaljivu, naravno. A kako drugačije?

Volim je jer je ona moja „#reality_check“ drugarica. „Alo, devojko, spusti se malo na Zemlju“, čujem je kako se dere s desetog sprata.

– Ti si skroz prsla.

– Ne, ja sam se samo zaljubila.

– To sam i rekla.

Volim je jer voli moj retardirani smisao za humor.

– Jao, koji si ti debil. Moram da spavam, sutra idem na posao!

A najviše je volim jer je ona – ona. I znam da šta god da se desi, ona je tu.

Autorka: Anđelija Anđelić