Jezička moda: sve nam je ekstra, kul, top, super, okej

0
ćirilica-jezička-moda
Foto: Sputnik

Romeo i Julija su Žabari iz Verone. Matorci im se nisu gotivili, pa su se tajno viđali da im ne ukinu kintu. Jednom prilikom upali su u loš trip i roknuli se. (Tinejdž-Šekspir)

Da li znate da samo 40% srednjoškolaca posećuje biblioteku? Da je njihov aktivni fond oko 4.000 reči?

Da biste dobili jasniju sliku koliko je to – Vinston Čerčil je koristio oko 30.000 reči u svom aktivnom govoru. Da biste dobili još jasniju sliku – najobimniji rečnik srpskoga jezika, rečnik SANU, imaće oko pola miliona reči kada bude završen (u izradi je 21. tom)

Poengleženi srpski

Korisno je poznavati strane jezike, služiti se njima, ali pre svega savladati maternji.

Pošalica jednog srpskog lingviste da će strancima verovatno biti jasnije ako piše poslastičarnica umesto poslastičanica odnosi se na pojavu takozvanog poengleženog srpskog. Osim što se ćirilica potiskuje da bismo, možda, bili u koraku s Evropom, to možemo povezati i sa još jednom činjenicom:

A to je da nam je sve ekstra, kul, top, super, okej. Zašto? Jer je to u jezičkoj modi.

Jasno je da je razgovorni jezik jedno, a standardni drugo. Ali, kada izađete iz školskih klupa, konkurišete za posao, fond reči i nivo vaše pismenosti oslikavaće i – vašu stručnost.

Dobar govor će vas izvojiti

Sigurno ćete pomisliti – na nekim poslovima se ne očekuje od vas da budete vešt retor, kao što je programiranje, za koje često mislimo da zaposleni samo sede za računarima. Međutim, IT stručnjaci predstavljaju projekte i prezentacije klijentima, te moraju vešto da „prodaju” softvere, kao i da motivišu svoj tim i da neprestano komuniciraju s njim dok rade na projektu.

Igrajte se rečima

Potrudite se da svakoga dana radite na usavršavanju kulture govora. Govorite jasno, precizno, obogatite svoj stil izlaganja metaforama, poređenjima – zbog toga je važno da iznalazite sinonime i da bogatite fond. Igrajte se rečima. Recimo, ako kritičar kaže: Ovo dramsko delo je potentno, mi znamo šta to primarno znači, ali smo značenje izmestili i oneobičili govor, učinili ga atraktivnijim.

jezička-moda-ćirilica

Istrošene fraze

Dejl Karnegi, američki pisac i predavač koji se bavio javnim govorom, savetovanjem kako da unapredimo lične veštine, rad u timu i drugo, pisao je kako je za uspešan stil izlaganja povoljno da se igramo frazama maternjeg jezika. Na primer, govornici srpskog jezika će uglavnom reći hladan kao led, špricer, možda čak i ono šaljivo – hladan kao taština duša. Međutim, ako se poigramo i kažemo, recimo, hladan kao morski krastavac, kišna glista ili neki bizarniji primer, zainteresovaćemo slušaoca.

Zbog toga, važno je ne koristiti uvek istrošene fraze, koje se često čuju, kao što su: žila kucavica, zadati konačan udarac, dati zeleno svetlo, inicijalna kapisla, kritična tačka, fer igra i druge, naročito što je većina iz stranih jezika.

Ukoliko zavirite u Frazeološki rečnik Đorđa Otaševića ili Rečnik sinonima i srodnih reči Miodraga Lalevića, imaćete dovoljno materijala da obogatite vašu govornu kulturu, a i otkrijete zanimljivosti i bogatstvo srpskog jezika.

Kreativni načini za bogaćenje fonda reči

Novi pojmovi se lakše usvajaju kroz igru. Zbog toga vam preporučujemo da pored upotrebe rečnika, istraživanja sajtova i slično, primenjujete i sledeće načine:

  • rešavate ukrštene reči
  • igrate jezičke igre poput: Kaladont, Na slovo na slovo
  • slušate emisije na Radio Beogradu
  • gledate dokumentarne filmove o jeziku
  • čitate i zapisujete nove reči koje ste naučili
  • napravite lični Dnevnik čitanja u koji ćete upisivati utiske o pročitanim delima i vežbati izražajnost

Prilagođavanje

S jedne strane, bogaćenje fonda je važno, ali imajte na umu da je i prilagođavanje izgovorenog određenoj publici takođe bitno.

Recimo, u engleskom sistemu obrazovanja klasična dela koja čitaju osnovci se umanjuju za 1.000 ili 2.000 reči za koje se pretpostavlja da bi, na primer, petacima bile teške za razumevanje, kao što su naučni termini itd. Tako redukuju, recimo, Dvadeset hiljada milja pod morem.

S druge strane, u našoj zemlji, na primer, u vestima Radio Beograda voditelji koriste oko 2.500 reči koje mogu da razumeju različite generacije i nivoi obrazovanja. Prema, tome, imajte u vidu da je vaša stručnost povezana s tim koliki vam je fond reči, ali da morate imati u vidu i kome se obraćate. Poruka će nam biti važna samo ako je dobro razumemo.

Nova jezička moda – negovanje srpskog jezika

Vi ćete doprineti da poznavanje srpskog jezika, pismenost, i negovanje našeg jezika budu nova moda. Činjenica je da kada na internet pretraživaču ukucamo tekst na ćirilici izlaze uglavnom ruski sajtovi, da je u inostranstvu naš jezik često poznat kao srpskohrvatski, da se i na stranim univerzitetskim katedrama filologije, recimo u Italiji, tako zove. Iako je to samo jedan period u razvoju našeg jezika. Takođe, činjenica je i da od svih televizija u Srbiji, samo Radio-televizija Srbije ima svoj tim lektora. Kao i da su retke izdavačke kuće koje zapošljavaju lektore za stalni radni odnos, čast izuzecima.

Status našeg jezika oslikava koliko ga negujemo. A negovaćemo ga ako se njime bavimo, proučavamo ga, upoznajemo njegovu raznovrsnost.

A kada je u pitanju poengleženi srpski, dovoljno ćete biti profesionalni i ako engleski jezik koristite gde mu je mesto i prilika za to. Zamislite kada bismo pokušali da svakoga dana vežbamo menjanje sledećih izraza iz engleskog jezika ili žargona. Primeri mogu da izgledaju, otprilike, ovako. Isprobajte:

  • Okej →        dobro, u redu, važi, dogovoreno
    • Super →                    divno, sjajno
    • Top →                    izvanredno, izvrsno
    • In →                    savremeno
    • Kul →                    odlično
    • Intervju →                    razgovor
    • Kooperativnost →                    saradnja
    • Aplicirati →                    prijaviti se
    • Ivent →                    događaj
    • Ekstra →                    veličanstveno, zanimljivo
    • Zezati →                    ismevati, zadirkivati
    • Šokirati se, zgranuti se →        Iznenaditi, zapanjiti, začuditi se…

Nepoznavanje raznovrsnosti maternjeg jezika nikada nije u modi

Žargon i razgovorni jezik imaju određeno mesto u vašem životu, to je kao poštapalica (ovaj, znači…) koju teško odstranjujemo iz našeg jezičkog sistema i nekada nam je ekonomičnije da ih koristimo. Ali isto tako, ostavite prostora za književni jezik i prilagodite kontekstu i publici vaš govor.

Vremenom ćete dobre govorne navike dovesti na svesni nivo i „super, ekstra” više neće biti neophodni jer (za mnoge reči) postoje adekvatne srpske zamene. Adekvatne ꞊ odgovarajuće.

Autorka: Sofija Milinković