Отишла си

0

Тако мирно, достојанствено и лако. До самог краја си остала баш своја.
Како је тешко то рећи. А тек схватити. Како тешко разумети да нећемо више јести твоје зељанице и слушати предлоге са кога бих се могла удати.
Свако ће рећи, била је стара, одморила се. Свако не разуме који си ти стуб нама била и колико си нам значила.

Некако се тешимо знајући да не би поднела да си икоме на терету и да је можда овако морало бити.

Никако те, обећавамо, нећемо заборавити.

Па те снаге и стрпљења, животног мира у разним недаћима, где поново видети?

Било како било, то је чињеница. Ти си, бако, на другоме, надам се, лепшем месту, а ми остајемо. Са празнином величине кањона у себи, са неописивом жељом да смо имали барем још мало времена са тобом и са сетом преко лица.

Волимо те.
Твоји

Aуторка: Гордана Бајовић