Зачин из теглице

0
зачин-из-тегле
Фото: Pixabay.com

Да ли су новац и моћ гаранција среће и радосног одрастања? Колико је пара довољно данас човеку да се насмеје? Је ли осмех у фирмираној одећи, разноразним јелима? Умемо ли да ценимо оно што имамо? У својој дивној причи „Зачин из теглице“ Славица Бијелић, стваралац за децу, подсећа на то како скоро сви заборављамо на најбитнији зачин кад припремамо јело. Међутим, то није зачин који се може употребити само у кухињи. Може се употребити свуда и у свему.

Највећи је проблем данашњег друштва што ретко зачинимо оно што радимо, оно о чему причамо и оно што правимо овом једноставном „намирницом“. Прочитајте у овој краткој причи како да поново свако јело има сласт, како да све што чините има свој јединствен укус.

Зачин из теглице

Мира је живела у старој трошној кући са баком и деком. Иако нису имали новца, били су богати. У тој трошној старој кћи, сем њих троје живели су Љубав и Вера. Истина, они се нису видели, али осећали се у сваком ћошку куће. Тако је расла одмалена. Са искреном душом, молитвом у срцу и понеком закрпом на старој, али чистој хаљиници.

Често на трпези, уместо праве салате, налазила се чинијица у којој су били помешани уље, сирће, со и бибер. Уместо кришке хлеба са кајмаком, јео се хлеб премазан машћу и посут алевом паприком. Ручак без меса, а најукуснији колач палачинке са шећером. У другим кућама у комшилуку, хранили су се квалитетније и лепше, али су увек били незадовољни. Често су код Мирине баке у салст појели кришку премазану машћу и свака та кришка им је била укуснија од свечане трпезе у њиховој кући.

Дуго се Мира чудила томе, све док јој бака није окрила тајну. Узела је празну теглицу са полице, отворила је и прстохват нечега из теглице ставила у грашак који је кувала.

– Бако, та теглица је празна! – узвикнула је Мира.

– Није, мила моја – узвратила је бака – овде се налази најлепши зачин који се ставља у свако јело. Не види се, али се осећа. Зове се Љубав.

Сваком јелу, ма колико скромно било када додаш зачин из ове теглице постаје најукусније. Тада је мала Мира схватила зашто је код њенњ баке све укусно и лепо и зашто друга деца у сласт једу храну са бакине скромне трпезе.

Прошле су године и године од тог дана. Понекад сретнем Миру у пролазу. Волим да свратим код ње на ручак и обавезно бацим поглед на полицу у кухињи. Посебно место на тој полици заузима теглица. Најобичнија. Наизглед празна, али захваљујући зачину из те теглице, Мира својој деци спрема најукуснију попару.

Ауторка: Славица Бијелић

Прича „Зачин из теглице“ објављена је у књизи поезије и прозе за децу „Уживај док си дете“.