Upoznajte Prokupčanku Tamaru Galić, mamu koja pravi Tam Tam Kids stolice. Iako je po zanimanju diplomirani ekonomista, kako voli da kaže Vodolija u njoj uvek je tražila način da kreativnošću obeleži životni put, a potpunu slobodu i spremnost da se tome prepusti osetila je pre tri godine, kada je postala mama.
– Stvaranje Tam Tam stolice je moja idealna prilika da spojim posao i užitak. Iz perspektive mame koja svakoga dana osluškuje potrebe svog deteta, rodila mi se ideja da ono što ga najviše usrećuje, a to su igračke, mogu da budu spoj posla i hobija, te su tako nastale Tam Tam Kids stolice. Čvrsto verujem da danas, u dobu koje nameće sve brži ritam života ostavljajući surovo malo prostora za igru, tržište, ma kako usmereno na novčanu dobit, traži povratak jednostavnoj igri kroz proizvode koji podstiču sve ono čemu decu treba učiti od rođenja.
Stvaranjem Tam Tam Kids stolice svi smo na dobitku, tu je lično zadovoljstvo što moja kreativnost dobija i materijalni oblik, što moj sin prisustvuje rađanju svake životinjice i što sa njim provodim vreme koje bi mi inače bilo uskraćeno. S druge strane, osmeh na licu svakog mališana kada dobije svog novog drugara, posebna je nagrada i podstrek za novo stvaranje.
Iako je matematika moja velika ljubav koja je odredila moje formalno obrazovanje, sklonost ka umetnosti me je više puta uverila da je život više od računice. – kaže Tamara.
Tam Tam Kids stolice – isheklana ljubav
Tam Tam Kids stolice su rezultat ručnog rada – od samog sklapanja delova stolice, lakiranja, tapaciranja i heklanja kreativnih navlaka u vidu životinjica. Život jedne stolice počinje kada se poruče delovi koji se kasnije sklapaju i lakiraju ekološkim lakom. Zatim se stolica oblaže sunđerom koji omogućuje udobno i bezbedno sedenje. Heklaju se vrat i glava te sledi silikonsko punjenje koje je antialergeno, a sunđer se opšiva i obezbeđuje platnom koje sprečava njegovo rasipanje.
Potom se radi na izradi sedišta, na stolicu se stavljaju prethodno napunjeni vrat i glava na koju se našivaju heklani detalji (oči, uši, usta i detalji koji su svojstveni svakoj životinji ponaosob – na primer, surlice kada je reč o slonićima, cvetići ili šare). Da bi stolica bila stabilna čak i kada se stavi na površinu nepokrivenu tepihom, u zavisnosti od doma i životnog prostora u koji odlazi, na noge se stavljaju heklane čarapice i tada je mali heklani kućni ljubimac gotov. Da bi sasvim oživeo, potrebno je svega nekoliko dana, od trenutka sklapanja delova, do „oblačenja“.
Svojim živopisnim dizajnom, TamTam Kids stolice ulepšavaju životni prostor dece, razvijaju ljubav prema životinjama i igri, čineći da najmlađi članovi porodice, u enterijerima usklađenim uglavnom samo prema potrebama odraslih, imaju svoj kutak.
Kako je jedna mama oživela Tam Tam Kids stolice?
– Količina vremena koje sam provodila na svojim prethodnim poslovima znatno je uticala na vreme koje mi je preostajalo za porodicu. Kada bih se vratila sa posla, imala bih vremena da ispunim osnovne potrebe svog deteta – preuzimanje iz vrtića, spremanje hrane, kupanje i uspavljivanje. U svemu tome, vremena za igru gotovo da i nije bilo i osećala sam da nam oboma nedostaje upravo to.
Iako sam ranije mogućnost da radim od kuće skeptično odbacivala, misleći da je to bez izazova i da utiče na socijalizaciju, tada sam poželela da nešto promenim. Koristeći internet kao nepresušni izvor ideja i inspiracije, pronašla sam nešto što je u svetu veliki hit, a kod nas nikad nisam videla. Želela sam da svom detetu pružim kućnog ljubimca i upustila sam se u avanturu.
Krenula sam u istraživanje, tražila mustre, pa vunicu, koja mora biti određene debljine da bi i veličina bila odgovarajuća, pa stolara. Slože se nekako kockice i nastane prva stolica. I tako drugar oživi, ali stvarno drugar, jer ga deca dožive kao nekog ljubimca. Mi odrasli se oduševimo i baš je slatko, ali mi posle kažu kako ih mališani hrane, pričaju, češljaju, dođe mu kao kućni ljubimac bez obaveza.
Vukan, moj sin, zapanjeno je posmatrao kako se stoličica pretvara u kravicu, i ne samo to – na nju može i da se sedne!
Uživala sam slušajući njegov smeh i shvatila da je to ono što što želim – igru sa svojim detetom, nastalu od mog hobija, i sa potencijalom da postane posao koji će zameniti odlaske u kancelariju. Nije bilo, a nema ni sada, loših strana moje odluke. Ideje koje su se godinama taložile u meni, sada su dobile šansu da postanu opipljive, lepe, korisne i beskrajno zabavne.
Dodatni podsticaj dali su mi klinci i klinceze koji su udomili svog novog prijatelja i način na koji su odreagovali kao da su dobili pravog malog ljubimca kojeg su toliko želeli. Njihove fotografije i snimci na kojima sede, jedu ili se nestašno vrpolje zamišljajući da taj dinosaurus zaista hoda i da ih nosi okolo ispunjavaju me i srećom i ponosom.
Na tržištu se javlja sve veća potreba za proizvodima koji iza sebe imaju priču, a nastali su iz spoja ljubavi i posvećenosti svojstvenim samo ručnom radu, te zato istrajavam u želji i naporima da to pretočim u preduzetnički poduhvat i budućnost u koju vredi ulagati. Imam tu iskricu hrabrosti koja mora da postoji da bi snovi postali stvarnost. – kaže Tamara.
O Topličankama koje prave neverovatne stvari čitajte u našoj rubrici Topličanka inspiriše.
Pišem i inspirišem.
