Zidovi

0
devojka-sedi-na-zidu
Foto: Pixabay.com

Zidovi imaju dve uloge… Prva je da zaštite one koji su unutar njih. Druga nije tako plemenita, ta druga je da one unutra zadrže izolovane i uskrate im mogućnost kontakta i komunikacije…

Zaštita i Zatvor… Istim slovom počinju a predstavljaju dve krajnosti…

Psihološki zidovi koje gradimo sami takođe imaju ove dve uloge… Zaštita ili Zatvor… Razlika je u tome što ove druge sami gradimo i možemo ih sami porušiti. Mudar čovek u određenom trenutku izgradi ovakve zidove. Oni mu služe kao zaštita, koristi ih da između njih predahne, sakupi snagu i ojača, da bi ih potom srušio i osnažen zagrlio svet, ne bojeći se udaraca koje može primiti od istog.

Opasnost leži u tome što zidovi svojom lažnom sigurnošću i udobnošću uljuljkaju čoveka i ukoliko mu namera nije čista i jaka, on se prepusti. Umesto da sakupi snagu i krene dalje, postaje dobrovoljni zatočenik svoje sopstvene tvrđave.

Vremenom snage sve više nestaje a iluzija udobnosti i sigurnosti jača. Setite se Odiseja na ostrvu lepe Kirke!

Ponekad ipak oko uhvati zrak Sunca koji se probije kroz zidove i u tom trenutku se seti!

Vidi zid i shvati da je zarobljen. Onda, uglavnom nesvesno poziva i traži nekog ko bi mu taj zid srušio!

To je, međutim, opasna greška.

Ako zid jajeta razbijemo spolja, pile će uginuti, jer još nema snage da se suoči sa svetom.

 Kad ojača razbije ga samo i izađe vani. Isto je i u ovom slučaju. Ukoliko neko spolja i uspe da razbije naše zidove i prodre do nas, postajemo njegovi robovi i zavisimo od njegove volje!

Zbog toga je bitno sakupiti snagu, poraditi na sebi i kad dovoljno ojačamo, sami da razbijemo svoje zidove.

Tada možemo spokojno raširiti ruke i pružiti Ljubav, bez straha da ćemo biti povređeni!

Autor: Dušan Vlahović

U našoj rubrici “Ćoše za njega” pronađite Dušanovu pesmu o Topličkom kraju i nesvakidašnju priču o slobodi “Žice u oku, vektori u umu“.