“Није ти тај урбанизам народна работа. Нека зграде ничу, док стоји, добро је – коме то смета! Где воде и канализације нема, мало се о парковима збори. Када су стомаци празни, ни главе нису мислеће. А тамо где глава нема, памет не станује. Нека нама, само да је ново, да се гради! А и како зграде могу ратовати, тамо где све о рату знају!“
Милена Ивановић
НЕИСКОРИШЋЕНЕ ШАНСЕ – ДЕО ДРУГИ
Прокупље виђено из урбанистичког угла – аутор: Милорад Х. Јевтић, НИН 23. 2. 1975.
Поред свега овога, два скорија догађаја дала су нове поводе за расправу о развоју града. Велики наслеђени трг условљавао је урбанистима оквире којих су они, уз мале интервенције, углавном морали да се држе. Стари, ислужени објекти постепено су замењивани новим. Тако је трг у умереном стамбеном солитеру, добио своју вертикалну доминанту, а у новом хотелу своје највредније архитектонско остварење. Остала је само јужна страна да да завршни акценат овој пространој композицији.
Према раније усвојеном плану арх. Р. Томића, требало је да претежно затворени карактер трга на овој страни добије одушак и отвори свој простор према парковској падини, која би га везала са будућим кејом поред Топлице. Два управно постављена узана блока са проходним и транспарентним везним делом омогућила би ово неопходно отварање трга, и пружила обиље нових могућности за маштовитог урбанисту.
И, када је један од ова два блока био већ изведен, дошло је до чудне одлуке да се одустане од усвојеног решења, наводно због траженог повећања густине насељености, и да се уместо другог блока сагради робна кућа са стамбеним солитером. На месту на коме је трг требало да изађе из своје херметичности и добије природну везу са околином, сада је направљен нови параван.
Да несрећа буде већа, нови објекат мада, сам за себе, солидних архитектонских квалитета стилски одудара од претходно изграђеног блока, па ће они остати да стално „ратују“ између себе. Слично се догодило и са другим новим солитером постављеним близу главне градске пијаце. Иако архитектонски сасвим прихватљив, он својом великом масом чини лошу услугу градској сразмери и његовој најкарактеристичнијој силуети.
Текст је првобитно објављен у часопису НИН. Наставак читајте сутра на Топличанки у рубрици Топличанка истражује.
Топличанка је душа од жене.
