„I bi Jug Bogdane, i bi Toplica Milane, i bi Neanije, i bi televizija!“ Milena Ivanović
NEISKORIŠĆENE ŠANSE – DEO TREĆI
Prokuplje viđeno iz urbanističkog ugla – autor: Milorad H. Jevtić, NIN 23. 2. 1975.
Jedan, reklo bi se mali, detalj u arhitektonskim novinama Prokuplja takođe privlači pažnju. Savićeva zadužbina na vrhu Hisara, izgrađena između dva rata, vremenom je srasla sa bregom i dobila značaj jednog od osobenih gradskih znakova.
Međutim, kada je trebalo postaviti televizijski repetitor pojavila se ideja da bi toranj na zadužbini mogao da mu posluži kao najzgodnije i najjeftinije postolje, pa je uklonjen krov i dobijen objekat hibridnog izgleda: pola zgrada pola antena. Dugogodišnjoj nebrizi za ostatke dragocenom srednjevekovnog grada na istom bregu dodata je na ovaj način i jedna savremena nepromišljenost.
Mnoge nepovoljne okolnosti prate urbanizaciju naših malih gradova. Dugotrajni nedostatak, a zatim iznenadno pojavljivanje šansi za dobijanje većih investicionih sredstava često zahtevaju brze odluke i izmene u utvrđenim planovima, pa su greške više posledice nametnute žurbe nego nestručnog ili nesolidnog rada. Pored uticaja ovakvih situacija, neki prokupački potezi mogu se pripisati i vremenu kada smo malo brinuli o našoj životnoj sredini.
Uvereni smo da će danas, u atmosferi opšte brige za životnu sredinu, poslenici kojima je poverena urbanistička sudbina Prokuplja znati više da cene njene mnogobrojne prirodne vrline i umeti da ih obogate plemenitim ljudskim radom.
Prva dva dela teksta Neiskorišćene šanse možete pročitati na linkovima
Kad arhitekte o Prokuplju progovore i Je l’ ti to reče da zgrade ratuju?
Topličanka je duša od žene.
