Deda Mraz ipak postoji!

Novogodišnja bajka i neobična priča o tome kako Deda Mraz ipak postoji ima svoju premijeru na Dečjoj sceni Amaterskog pozorišta „Hranislav Dragutinović“, koje radi pri Domu kulture Prokuplje večeras 27. decembra u 19 sati.

Polaznici Škole glume Doma kulture predstaviće svoje veštine i talenat igrajući komad „Spašavanje Nove godine ili Deda Mraz ipak postoji“. Tekst je pisala Srbijanka Stanković, a predstavu su režirale Tijana Petrović i Danijela Stević.

Od mladih glumaca prokupačkoj publici će se predstaviti Luka Milić, Lucija Lakićević, Anđela Stamenković, Sara Aranđelović i Mina Denić. U ulozi Deda Mraza tradicionalno je Srđan Baktijarević.

Kostime i šminku pripremila je Danijela Stević, muziku je odabrao Nikola Bojović, za scenografiju i svetla zadužen je Milan Ilić Trša, a za ton Predrag Slavković.

Cena ulaznice je 150 dinara.

Topličanka vam otkriva deo neobične priče o tri vile, jednoj princezi, jednom kralju i jednom jedinstvenom Deda Mrazu.

Spašavanje Nove godine ili Deda Mraz ipak postoji

Prolog

(Princezina soba. Vile Lena, Lina i Zorana pevuše nešto dok princeza namešta tablu za „Ne ljuti se, čoveče“.)

Vila Lina: (prilazi napred i obraća se publici) Nekada davno u jednoj daaaaalekoj zemlji, živela je jedna princeza…
Vila Lena: (dobacuje i ne pogleda u Lenu) Nije nekada davno, nego pre tri dana. Nije jedna daaaaaleka zemlja, nego ovde gde smo sad. I nije živela jedna princeza, nego jedna princeza, tri vile, kralj, Deda Mraz…
Vila Lina: (pomalo ljutito) Hoćeš ti umesto mene da ispričaš priču?
Vila Lena: Ne mogu sad, vidiš da postavljamo igru za „Ne ljuti se, čoveče“.
Vila Lina: Pa vidim ne odgovara ti kako sam počela, pa rekoh da se zamenimo!
Vila Zorana: ’De, ’de. ’Ajd’ sad, da se ne svađamo pred decom.
Princeza: Hajde, stvarno, da ispričamo lepo i po redu kako je bilo.
Lina: Onda me ne prekidajte više! (obraća se publici) Dakle, draga deco… nekada davno, a to je bilo pre tri dana. U jednoj dalekoj zemlji, ako posmatrate iz Afrike dalekoj, dakle, ovde u Velikom severnom kraljevstvu, živela je i jedna princeza…
Princeza: To sam ja!

Vila Lina: Jeste, to je princeza. Njen ljuti tata – kralj. I nas tri vile: Zorana, Lena i Lina, to jest ja. Pre tri dana nismo znale ni koji je dan, ni kad će biti Nova godina, a bogami i smrzavale smo se kao da smo na Severnom polu.
Vila Lena: Pa skoro da jesmo.
Vila Lina: Opet ona! Hoćeš ti da pričaš?
Vila Zorana: Ne odugovlači, nego ispričaj u kratkim crtama i dođi! Čekamo te za igru.

Vila Lina: Pa ne može to u kratkim crtama! Kako u kratkim crtama? Ne priča se bajka u kratkim crtama.

(Obrati se publici) Stvarno ništa ne znaju! Ja ću vam ispričati sve ispočetka kako je bilo. Do pre samo tri dana ovo je bio početak bajke. Živeli smo okovani, snegom i ledom, bez čarolije i radosti. Nismo imali pravo da slavimo čak ni Novu godinu! Zamislite tu tugu! Kralj nam je sve zabranio. Vidite, on je bio mnogo tužan u stvari otkako je kraljica umrla i onda je zabranio svima u kraljevstvu da budu srećni. Nego, šta da vam pričam, pogledajte i sami kako je bilo.

Duša od žene

Topličanka je duša od žene.