АКО ЖЕЛИМ ДА ПОДИГНЕМ САМОУВЕРЕНЕ ЉУДЕ, МОРАМ ПРИХВАТИТИ ДЕЦУ КОЈА ИМАЈУ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ

0
мама-и-деца
Фото: Pixabay.com

Недавно сам наишла на меме на Фејсбуку који је погодио суштину родитељског изазова са којим се суочавам са своје троје деце.

Не могу то боље описати, па ћу вам само показати:

активна-пасивна-деца
„Душо, када порастеш желим да имаш самопоуздања, да будеш самостална и да имаш снажну вољу. Али док си дете, желим да будеш пасивна, флексибилна и послушна.“, фото: Фејсбук

Ово.

Баш ово.

Ја понекад могу бити родитељ који говори двосмислено и жели креативну, независну децу која такође раде управо оно што кажем кад то изговорим.

Ипак сам и ову истину научила: Већина ствари које су ми фрустрирајуће и исцрпљујуће у родитељству резултат су карактеристика које ће мојој деци добро служити у животу.

Желим да моја деца одрасту у упорне, независне и људе снажне воље.

Упорност ће помоћи мојој деци да се заузму за себе и друге, чак и када је погодније да остану тихи.

Независност ће помоћи мојој деци да донесу моралне, тешке одлуке, чак и када гомила крене другим путем.

Јака воља помоћи ће мојој деци да се изборе са животним изазовима, чак и кад нагон за одустајање постане надмоћан.

Одгајање упорне и независне деце не значи да деца „господаре“ нашом кућом. Знамо да деца нису у потпуности способна сама доносити одлуке и да им требају границе које су одредили вољени родитељи и особе које о њима брину да би се правилно развијали. Ударати, вриштати, кршити кућна правила – никад није у реду.

Али сва та неодлучност и премишљање? Компликовано је. Желим да моја деца буду независна и способна, али понекад само желим да раде оно што кажем – и то брзо.

Желим да носе неодољиву одећу које им купујем – а не да носе неусклађену одећу – наопако.

Желим да се играју лепо – а не да стварају брда играчака која сви морамо касније да чистимо.

Желим да чују оно што кажем из прве – а не да ме терају да се понављам изнова и изнова.

Желим да обуку панталоне и ципеле и дођу до мене на улазним вратима, тако да не закаснимо у школу. Опет.

Али све те жеље? Све се тичу мене.

Јер кад бирају своју одећу, самоуверено показују своје јединствене личности.

А кад граде роботе од 4.000 трака од селотејпа и туба од украсног папира(?!), они запале свој ум на начине који ће им помоћи да саграде будућност.

А кад ме игноришу јер су заокупљени књигом или пројектом или дневним сањарењем, стварају своје светове који ће им добро служити у животу.

А кад одбију да буду спремни на време, колико год фрустрирајуће то буде они уче (понекад и на тежи начин) последице грешака кад их наставник лагано исправља и подсећа их на важност стизања на време.

Дакле, ово је оно што сада знам: Ако желим одгајити упорне, независне и људе снажне воље, морам се навикнути на самоуверену децу која имају своје мишљење.

Родитељство на овај начин може бити исцрпљујуће. Често се осећамо као да узгајамо крдо мачака. Некима то може чак изгледати као хаос. Мислим, понекад се осећа хаос.

Али такође знам да је хаос пријатељ креативности.

А тај неред је знак разиграности.

И да су снажна мишљења доказ самопоуздања.

А испод те тврдоглавости је неумољива одлучност.

Зато уместо да покушавам да контролишем своју децу, наш распоред и распоред у нашем дому, учим да их негујем и будем уз њих. Проналазим начине да их учим и водим, уместо да вичем, кажњавам и да се сукобљавам. Учим да прихватам њихова јединствена гледишта и, у ствари, да их обликујем. Покушавам да пустим унапред смишљене представе о томе како би моја деца „требало“ да изгледају или да се понашају и посматрам их задивљено кава су јединствена створења, заправо.

Можда ћемо изгледати помало чудно када се остављамо у вртићу.

Можда смо мало гласнији од ваше просечне породице.

Могли бисмо ствари радити мало другачије.

Могли бисмо изгледати као да то радимо на тежи начин – а понекад и радимо.

Ако желим да моја деца одрасту и имају сопствено мишљење, морам да пригрлим њихово мишљење сада.

Ако желим да буду храбри, морални људи, морам да их пустим да се боре са тешким изборима сада.

Ако желим да успеју као одрасли, морам дозволити неуспехе сада.

Ако желим да икада науче да се појављују на време, морам им показати последице кашњења сада.

Ништа од овога, наравно, није гаранција „успеха“. И то је у реду. Али напорно радим на путовању заједно са својом децом и стално променљивим друштвом које наслеђују.

Пази, свете, ево их долазе.

Ако успемо да стигнемо на време.

Извор: Elizabeth Tenety, Mother.ly

Превела Топличанка