Prof. dr Milan Višnjić: Čovek mora da uči dok je živ

0
Milan-višnjić
Foto: Branislav Rosić

Topličanka za svoje sagovornike bira uspešne i najbolje. Zbog toga ne iznenađuje što je profesor dr Milan Višnjić jedan od njih. Čovek koji je sjajnu profesionalnu karijeru započeo baš u Prokuplju, rođen je 6. aprila 1950. godine u Kupinovu kod Kuršumlije. Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Nišu 1973. godine. Specijalizaciju iz plastične i rekonstruktivne hirurgije završio je 1982. na VMA u Beogradu, a specijalizaciju iz opšte hirurgije u Nišu. Doktorsku disertaciju odbranio je 1986. godine.

Višnjić je profesionalnu karijeru započeo 1975. godine na Hirurškom odeljenju u Prokuplju, a od 1980. godine radi u Hirurškoj klinici Kliničkog centra u Nišu. Od 1989. godine angažovan je kao nastavnik na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu na predmetu Hirurgija sa ratnom hirurgijom. Za redovnog profesora izabran je 2001. godine.

Član je komisija za polaganje specijalističkog ispita iz plastične i rekonstruktivne hirurgije na Vojnomedicinskoj akademiji i Medicinskom fakultetu u Beogradu. Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu postao je oktobra 2000. godine i na tom mestu bio do kraja 2012. godine.

Kako se sećate svojih gimnazijskih dana?

Ja sam jako vezan za svoj rodni kraj i Prokuplje. Sećam se svih dana, prve ljubavi, igranki i predavanja profesora. Tadašnji profesori bili su mnogo stroži. Meni je to kasnije puno pomoglo na fakultetu. Mislim da su gimnazijski profesori pet puta bili stroži.

Kakav je vaš savet budućim lekarima?

Mladi lekari treba da vole svoj posao. Ja sam postao lekar, jer sam želeo da spašavam ljude.  Danas kada je medicina mnogo napredovala mladi ljudi smatraju da  ovo zanimanje donosi novac. To je veoma loš pristup  i ne donosi poštovan prema profesiji.

Kako je za Vas izgledao posao dekana?

Tokom mog mandata, fakultet je imao saradnju sa svim fakultetima iz zemlje i sveta. Pomagao sam uspešne studente da se usavršavaju na stranim univerzitetima.  Nama je potrebno znanje koje se u medicini primenjuje svugde u svetu. Ako jedan odličan student nauči nova saznanja on može da ih primeni i pokaže drugim kolegama.

milan-višnjić
Foto: Udruženje “Volimo Jastrebac, volimo Srbiju”

Zbog čega se malo zna o ratnoj hirurgiji i u kakvom sećanju pamtite 1999. godinu?

Uvek treba posvetiti pažnju starim hirurzima.  Srbi se uvek sećaju dobrih ljudi nakon njihove smrti. To je veoma pogrešno. Ja sam se trudio da u monografiji Medicinskog fakulteta navedem sve bitne lekare koji su ostavili trag u našoj hirurgiji. Radio sam kao ratni hirurg danima bez odmora. Operisao sam dnevno po 14 sati, svaki dan. Čak me je jedna medicinska sestra i pitala odakle mi više snage. Sva ta mladost koja je pokidanih ruku i nogu dolazila kod mene je na mene ostavila veliki trag. Rat je najveće zlo i u ratu nema ničeg dobrog. Divio sam se tim mladićima od 19 i 20 godina koji su branili zemlju po cenu svojih života. Ja sam makar pokušao da dam mali doprinos. Večno sam im zahvalan jer sam mnogo naučio o junaštvu tih ljudi i o njihovom porodicama..

Šta je vaš životni moto?

Čovek mora da uči dok je živ i mora da napreduje. Ako ne napreduje, nema ga, naročito danas. Medicina danas i tada je totalno različita. Ono što sam ja nekada radio na fakultetu i polagao ispite, danas ne bi bilo dovoljno za prolaz. Ja i govorim tako studentima, da oni moraju da me nadmaše u poduhvatima ako hoće da ostave neki trag. Moraju da budu bolji.

Narod Toplice vas mnogo voli. Šta možete da nam kažete o tome?

Moju Toplicu i moje Topličane volim i pomažem im kad god mogu i kako god mogu. Pokušao sam da svima izađem u susret. Negde sam to uspeo, negde sam se makar potrudio.

Razgovarala: Mirjana Ranđelović

Intervju sa prof. dr Milanom Višnjićem nastao je tokom jednog predavanja koje doktor održao u Gastro baru u organizaciji udruženja Volimo Jastrebac volimo Srbiju i Film kluba Prokuplje.