Чак и најслободнији људи припадају неком, ја припадам теби, као најлепши цвет на који слеће тек излегли лептир. Љубав нема гаранције, у љубави се улажу мали, котачи који чине велики дворац у коме стоје потписи вечне инспирације и тежње да се љубав опише, обоји и обасипа шљокицама стрепње. Да заспиш и пробудиш се у рукама вољеног човека.
Живот нам је допустио да га креирамо и никако не смемо да заборавимо да се смејемо. Изнова ме хипнотишеш својим лепотом и чиниш да се сваки пут, кад год погледам у твоје медуза очи изнова и изнова заљубим.
Кад би свако од нас завирио у своје срце, видео би колико мало је потребно за срећу.
Срећа је мој човек, а великодушност је бити његова жена.
Ти си корење у дубинама моје душе, жиле завезане поверењем. Наша љубав потиче са извора сродних душа.
Ти си компас, ја сам водич. Загледај се у моје очи и заувек се потпиши словима љубави.
Ауторка: Ана Коцић
Топличанка је душа од жене.
