Čak i najslobodniji ljudi pripadaju nekom, ja pripadam tebi, kao najlepši cvet na koji sleće tek izlegli leptir. Ljubav nema garancije, u ljubavi se ulažu mali, kotači koji čine veliki dvorac u kome stoje potpisi večne inspiracije i težnje da se ljubav opiše, oboji i obasipa šljokicama strepnje. Da zaspiš i probudiš se u rukama voljenog čoveka.
Život nam je dopustio da ga kreiramo i nikako ne smemo da zaboravimo da se smejemo. Iznova me hipnotišeš svojim lepotom i činiš da se svaki put, kad god pogledam u tvoje meduza oči iznova i iznova zaljubim.
Kad bi svako od nas zavirio u svoje srce, video bi koliko malo je potrebno za sreću.
Sreća je moj čovek, a velikodušnost je biti njegova žena.
Ti si korenje u dubinama moje duše, žile zavezane poverenjem. Naša ljubav potiče sa izvora srodnih duša.
Ti si kompas, ja sam vodič. Zagledaj se u moje oči i zauvek se potpiši slovima ljubavi.
Autorka: Ana Kocić
Topličanka je duša od žene.
