Љубав је осећање које се јавља када волиш неку особу. Поред родитељске љубави, она може бити пријатељска, сестринска, братска… Особа која ми је посебно драга и коју највише волим је моја бака.
Она се зове Слађана Коцић и има шездесет три године. Има кратку, коврџаву смеђу косу и миле, топле очи. Моја бака има срце змаја, мудра је, духовита и добра жена. Она је увек била ту за мене и подржавала ме у свему. Волела је да ми прави друштво и да са мном игра различите игре. Уживала сам кад ми је причала приче пред спавање. Кад бисмо отишли у село, брале смо цвеће од ког ми је бака правила венчиће. Једино смо се разликовали по томе што сам ја волела мог пса, а она не. Није га ни мрзела, већ није волела када јој је копао цвеће у башти. Моја бака је жена која јако воли цвеће и гаји га с љубављу и у кући и у дворишту. Њеним колачима нико не може одолети јер бака све посластице спрема с љубављу.
Нас две смо уживале заједно док нас околности нису раздвојиле. Дошла сам да живим у граду недалеко од места где она живи. Док смо се растајале, није нам било лако. Обе смо плакале и тешиле једна другу. Сада се чујемо сваког дана телефоном. У међувремену, моја бака је добила још једну унуку – моју сестру од ујака, Дарију. Одлазим код њих кад могу како бисмо се дружиле.
Сазнала сам да љубав може имати своје добре, али и лоше тренутке. Напуни нам срце љубављу и лепим осећањима, али кад нисмо заједно, патимо и будемо тужни. Моју баку никад нећу престати да волим јер се таква љубав не може угасити. Љубав између баке и унуке је неизмерна и треба је гајити и чувати на било који начин.
Ауторка: Теодора Динић
Топличанка је душа од жене.
